Skoro dve trećine građana želi samostalno da proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, dok je 45 odsto njih zainteresovano za subvencije države, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o stanju, potrebama i stavovima građana Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Takođe, više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8 odsto domaćinstava, najviše solarnu energiju, dok geotermalnu energiju koristi manje od jednog procenta ispitanika.
Građani Srbije za grejanje najčešće koriste sopstveno etažno grejanje, njih 32,5 odsto, daljinsko grejanje putem toplana (31,7 odsto) i električne uređaje (15,7 odsto). Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja (skoro dnjanjt odsto) i skoro pet puta su više zastupljeniji na selu nego u gradu, pokazalo je istraživanje.
Kada izuzmemo ispitanike koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje se najviše koriste za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5 odsto) i drvo (29,3 odsto), slede gas (12,9 odsto), drvna biomasa (12,3 odsto) i ugalj (3,4 odsto), dok samo 0,6 odsto domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta, dok je ugalj kao energent za grejanje znatno prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, najviše u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Preko 50 odsto ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti, a među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5 odsto, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2 odsto.
Istraživanje je pokazalo da postoji velika zainteresovanost građana da unaprede energetsku efikasnost svojih domaćinstava, da se uključe u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, kao i da imaju visoku svest o ozbiljnosti izazova klimatskih promena, prenosi Beta.
Istraživanje je realizovano u avgustu 2021. godine i u njemu su učestvovala ukupno 504 ispitanika iz cele Srbije, a projekat „Energija promene” sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem „Klima101”, u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku EU i Fondacije Fridrih Ebert.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
