Tamara Ćirić, osnivač udruženja „Akademska srpska asocijacija”, došla je na ideju da 2016. godine osnuje udruženje, koje će pomoći našem narodu u dijaspori da lakše savlada srpski jezik i to onlajn učenjem. Nakon sedam godina boravka u Americi i lično se uverila koliko srpski jezik iščezava među našim narodom, kao i da povezanost sa našim korenima sve više bledi.
Sada, nakon višegodišnjeg iskustva zaključuje da se iz godine u godinu vidi pomak i sve veće interesovanje. Osim dece, za učenje srpskog jezika često su zainteresovani supružnici naših ljudi u dijaspori, ali i stranci. Udruženje ima za cilj očuvanje nacionalnog identiteta, kulture i tradicije.
Kako ste došli na ideju da pokrenete udruženje?
Tokom boravka u Americi, uočila sam da je učenje srpskog jezika jedan od ključnih problema naših ljudi u dijaspori. Uvidevši poteškoće naših ljudi, došla sam na ideju da osnujem udruženje koje će se baviti onlajn učenjem srpskog jezika. „Akademska srpska asocijacija“ je jedina onlajn škola za sve nivoe učenja (A1, A2, B1, B2, C1 i C2) koja ima akreditaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Naše potvrde su priznate svuda u svetu. Pored akreditacije Ministarstva imamo i blagoslov Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Zainteresovanost naših ljudi u dijaspori, kao i stranaca supružnika, za učenje srpskog jezika je velika, ali isto tako oni kroz srpski jezik uče dosta o srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji. Na taj način trudimo se da kroz jezik očuvamo naš nacionalni identitet svuda u svetu.
Šta još podrazumeva ASA, osim učenja srpskog jezika?
Osim učenja srpskog jezika, „Akademska srpska asocijacija” bavi se izdavaštvom knjiga za predavače i učenike u dijaspori. Do sada smo izdali priručnik „Metodika nastave srpskog kao zavičajnog jezika“ autorke Marine Janjić, koja je profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu. Priručnik je namenjen svim predavačima srpskog jezika u dijaspori.
Pored priručnika za predavače, izdali smo i udžbenički komplet „Srpski jezik moga zavičaja“ za decu uzrasta od 7 do 14 godina, čiji je autor takođe Marina Janjić. Udžbenički komplet se sastoji iz tri knjige (Kad si srećan! Početni nivo, O, radosne vesti! Srednji nivo i Podigni glas! Napredni nivo) za početni, srednji i napredni nivo. Udžbenici su elektronski i interaktivni, a sadrže i veliki broj igrica, audio i video zapisa kako bi svim učenicima u dijaspori učenje srpskog jezika bilo što zanimljivije i lakše.
Takođe, „ASA” je izdala i jedan strip pod nazivom „Logor smrti“, u kome je prikazano stradanje Srba za vreme Drugog svetskog rata u Norveškoj.
Pored izdavaštva, „Akademska srpska asocijacija“ se bavi onlajn edukacijama predavača koji drže nastavu srpskog jezika u dijaspori. Program onlajn edukacije priznat je od strane Agencije za kvalifikacije Republike Srbije.
Kakve su bile prve reakcije ljudi na Vaš projekat i nastavu na daljinu?
Slobodno mogu reći da su prve reakcije ljudi na naš rad bile veoma pozitivne. Ljudima je veoma bitno da znaju da postoji udruženje koje se bavi očuvanjem našeg nacionalnog identiteta. Mi na neki način predstavljamo sponu između dijaspore i matice i možemo slobodno reći da su do sada svi naši korisnici bili zadovoljni svim projektima.
Nastava na daljinu je odlično prihvaćena jer se ona koristi svuda u svetu, a pogotovo sada u doba pandemije.
Koliko su sponzori voljni da izađu u susret takvom projektu?
Udruženje „Akademska srpska asocijacija” već dugi niz godina podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a 2020. godine prvi put je to učinila i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova.
Sve zainteresovane koji nas vide kao partnere za buduću saradnju i koji podržavaju našu ideju očuvanja srpskog jezika, samim tim i očuvanja nacionalnog identiteta, pozivamo da stupe u kontakt sa nama.
Da li postoje pogodnosti za udruženja i crkve u dijaspori?
Pomenula bih saradnju sa udruženjem „Udruženje Srba i prijatelja Srbije – Bergen”, sa kojim sarađujemo već duži niz godina i preko kog učenici iz Norveške uče srpski jezik kod nas. Otvoreni smo za sve vidove saradnje sa udruženjima, crkvama i neformalnim školama u dijaspori.
Postojite već 5 godina. Da li se iz godine u godinu vidi pomak i veće interesovanje ka učenju srpskog jezika?
Svake godine je sve veće interesovanje za učenje srpskog jezika. Moram napomenuti da je u prethodnoj godini napravljen možda i najveći pomak, jer su se, pored naših ljudi u dijaspori, prijavljivali i stranci. Mi smo takođe i jedina škola za odrasle koja se bavi učenjem srpskog jezika kao stranog. Veliko interesovanje za učenje srpskog jezika su pokazali i supružnici naših ljudi koji žive u dijaspori i koji iz porodičnih razloga žele da uče srpski jezik. Pored porodičnih razloga, javljaju se i poslovni razlozi jer nakon završenih ciklusa učenja izdajemo potvrde koje su priznate svuda u svetu. Smatramo da je velika čast i privilegija što se javlja sve veći broj stranaca za učenje srpskog jezika, a naš zadatak je da kroz učenje srpskog jezika promovišemo Srbiju u što boljem svetlu.
Da li je ljudima u dijaspori teško učenje srpskog jezika?
Učenje srpskog jezika može biti teško samo iz razloga što je srpski jezik dosta složen u odnosu na neke druge jezike. Međutim, svi naši učenici su veoma motivisani da uče srpski jezik, pa im onda učenje ne pada teško. Ono što je veoma bitno jeste da je nastava u „Akademskoj srpskoj asocijaciji” individualna i individualizovana, što znači da se svaki čas i nastavni materijal prilagođava interesovanjima učenika. Iz tog razloga učenicima učenje srpskog jezika ne pada teško, već je zanimljivo, pošto mi osluškujemo njihove želje i interesovanja i to koristimo na našim časovima.
Svi predavači udruženja „Akademska srpska asocijacija” su akreditovani i imaju veliko iskustvo u onlajn nastavi. Oni koriste najsavremenije tehnologije u nastavi i znaju najmanje po dva strana jezika, što je od velikog značaja prilikom učenja srpskog jezika sa početnicima.
Koliko je bitno očuvanje srpskog jezika među ljudima u dijaspori?
Očuvanje srpskog jezika je veoma bitno među našim ljudima. Šta je čovek bez jezika i identiteta? Mnogi učenici uče jezik kako bi se povezali sa svojim zavičajem. Pitali smo jednu učenicu zašto uči srpski jezik, a ona nam je odgovorila sledeće: Živim u Nemačkoj, govorim nemački, ali nisam Nemica. Ukoliko ne znam srpski jezik, ko sam onda ja? I upravo nam ovaj odgovor pokazuje suštinu svega, a to je očuvanje našeg identiteta gde god da se nalazimo.
Ono što je veoma zanimljivo je da su svi naši predavači iz različitih krajeva Srbije tako da na našim časovima učenici mogu naučiti dosta o srpskoj geografiji, običajima, ali mogu da, ukoliko žele, uče i o srpskim dijalektima. Učenje običaja i približavanje dijalekta može mnogo više povezati naše ljude sa njihovim korenima.
Šta predstavlja najčešći problem pri učenju jezika?
S obzirom na to da je nastava individualna, tako su i poteškoće i problemi pri učenju individualni. Možda bismo mogli reći da su padeži i glagoli teški našim učenicima, ali se mi trudimo da sve poteškoće minimalizujemo, a ukoliko je moguće i skroz uklonimo. „Akademska srpska asocijacija” koristi priručnike koji su nastali na osnovu iskustava naših predavača. Prilikom pisanja priručnika predavači su se više vodili praktičnim metodama, nego teorijskim, jer su uvideli na koje načine učenici najlakše mogu da savladaju srpski jezik.
Koliko su deca u dijaspori zainteresovana za našu kulturu, poreklo i tradiciju?
Deca su veoma zainteresovana. Žele da znaju što više informacija. Naši časovi, kao što sam već rekla, nisu samo časovi srpskog jezika. Učenici uče dosta o srpskoj istoriji, geografiji, kulturi, tradiciji. Naš cilj nije samo da naši učenici nauče srpski jezik, već da nauče što je više moguće o Srbiji i svemu što je deo našeg identiteta. Veoma je bitno i da znaju naše poznate ličnosti, od kojih uvek izdvajamo Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Vuka Karadžića i mnoge druge.
Da li deci u Americi teško pada savladavanje ćirilice i koji su načini za brzo savladavanje sprskog jezika?
Savladavanje ćirilice deci u Americi ne predstavlja poteškoću. Oni su željni učenja ćirilice i do sada su svi naši učenici bili veoma motivisani i zanteresovani. Načini za brzo savladavanje srpskog jezika su želja za učenjem, dobra organizacija časova, redovno rađenje domaćih zadataka, kao i ljubav prema srpskom jeziku.
Kakve savete biste uputili ljudima koji žive u inostranstvu i žele da savladaju naš jezik?
Bez straha, slobodno se upustite u avanturu zvanu učenje srpskog jezika. Uz želju i volju možete lako savladati srpski jezik sa mladim predavačima koji imaju dosta iskustva i koriste savremene metode učenja. Prijavite se za prvi besplatni probni čas i videćete da učenje srpskog jezika može biti veoma zanimljivo. Na našim društvenim mrežama možete pratiti popuste, razne zanimljivosti i snimke časova naših učenika.
Više informacija o udruženju „Akademska srpska asocijacija” možete saznati i preko sajta, kao i na Jutubu, Instagramu, Fejsbuku i Linkedinu. Ukoliko se zalažete za očuvanje srpskog jezika, sada na jedan dinamičan i zanimljiv način možete usavršiti svoje znanje uz pomoć iskusnih i uspešnih predavača.
Video prezentaciju „Akademske srpske asocijacije” pogledajte ovde.
PIŠE: ANDRIJANA ŽIVANOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
