Uber papiri, ogromna količina dokumenata procurila je do britanskog Gardijana i pokazuje vezu, kako piše britanski list, između tehnološkog giganta koji je pokušavao da nametne model poslovanja i političara u 40 zemalja od 2013. do 2017. godine. Gardijan prenosi da se prema podacima vidi kako je Uber pokušao da obezbedi podršku diskretnim udvaranjem premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima.
Šta su Uber papiri
Uber papiri predstavljaju 124.000 poverljivih dokumenata tehnološke kompanije koje je objavio britanski Gardijan. Podaci otkrivaju, navodi list, kako je Uber kršio zakon, prevario policiju, koristio nasilje nad vozačima i tajno lobirao kod vlada širom sveta.
Dokumenti sadrže elektronske poruke, aj-mesidž i Votsap poruke između najviših rukovodilaca giganta Silicijumske doline, kao i beleške, prezentacije, brifing papire i fakture.
Kako se navodi, u dokumentima se detaljno vidi da je ova kompanija dobijala veliku pomoć od svetskih lidera kao što su aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron i bivša komesarka Evropske unije Neli Kros.
Fajlovi pokrivaju 40 zemalja i obuhvataju period od 2013. do 2017. godine, period u kome je Uber prešao od startapa do globalnog giganta.
Kako prenosi Gardijan, podaci pokazuju kako je Uber pokušao da obezbedi podršku diskretnim udvaranjem premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima.
Ko je izvor
Mark Makgan, bivši glavni lobista Ubera u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.
Makgan je rekao da je odlučio da progovori zato što veruje da su Uberovi viši rukovodioci svesno prekršili zakone u desetinama zemalja i „prodali ljudima laž“ o ekonomskim koristima za vozače gig-ekonomskog modela te kompanije.
On je priznao da je bio deo vodećeg tima Ubera u to vreme i da nije bez krivice. Istakao je da je delimično motivisan kajanjem.
„Žao mi je što sam deo grupe ljudi koja je krivila činjenice da bi stekla poverenje vozača, potrošača i političkih elita. Trebalo je da pokažem više zdravog razuma i da se potrudim da zaustavim ludilo. Moja je dužnost da progovorim i pomognem vladama i parlamentarcima da isprave neke fundamentalne greške. Moralno, nisam imao izbora po tom pitanju“, kazao je Makgan.
Ko se pominje u Uber papirima
Uber papiri pokazuju da je francuski predsednik Emanuel Makron bio u kontaktu sa osnivačem Ubera Trevisom Kalanikom, da je bivša komesarka EU Neli Kros tajno lobirala za tehnološkog giganta, ali i da je kompanija pokušala da lobira i kod tadašnjeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i sadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca, tada gradonačelnika Hamburga.
Pored sastanka sa Bajdenom u Davosu, rukovodioci Ubera susreli su se licem u lice i sa irskim premijerom, Endom Kenijem, izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i Džordžom Ozbornom, tadašnjim ministrom Velike Britanije. U belešci sa sastanka Ozborn je prikazan kao „snažan zagovornik“, navodi list.
Gardijan piše da je na nivou EU, Uber imao 70 sastanaka na najvišim nivoima u Evropskoj komisiji, uključujući 24 sa komesarima od kraja novembra 2014. godine i da je reč samo o sastancima za koje se zna.
Pored kontakta tadašnjeg francuskog ministra ekonomije Emanuela Makrona i njegovog tima sa Uberom i nezvaničnih sastanaka koje je kompanija imala sa raznim ministrima Velike Britanije, Uber je, navodi list, predugo uživao privilegovan i često privatni pristup donosiocima odluka.
Kako se navodi, Uber je u pokušaju da uguši žestoku reakciju na kompaniju i pridobije izmene zakona o taksiju i radu, planirao da potroši 90 miliona dolara u 2016. na lobiranje i odnose sa javnošću.
Strategija kompanije bila je usmerena na „preskakanje“ gradonačelnika i nadležnih za saobraćaj i „kucanje na vrata“ centara vlasti.
Gardijan navodi i da je tehnološki gigant platio istaknutim profesorima u Evropi i SAD stotine hiljada dolara za izradu izveštaja koji bi mogli da se koriste kao deo kampanje lobiranja.
Koristeći tehnike uobičajene u političkim kampanjama, Uber je, ističe Gardijan, ciljao profesore kako bi mu pomogli da izgradi pozitivan narativ, odnosno da je stvorio dobro plaćene poslove koje su vozači voleli, isporučio jeftin prevoz potrošačima i povećao produktivnost.
Izveštaji su naručeni dok se Uber borio sa regulatorima u ključnim gradovima širom sveta. Jedan francuski profesor tražio je konsultantsku naknadu od 100.000 evra za izveštaj.
Uber je imao i veliku podršku medija u kojima je prikazivan kao moderna kompanija kojoj se odupiru „prevaziđeni taksisti“.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
