Predsednici Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije, i Sjedinjenih Američkih Država, do sada su se u istoriji dosta puta sretali – ponekada kao saveznici, ponekad kao suparnici, a ono što je zajedničko za sve te susrete je da ih je svet iščekivao sa velikim interesovanjem.
Jedan od prvih, istorijski važnih susreta, bio je onaj između Josifa Staljina i Teodora Ruzvelta 1945. godine na Jalti, u tadašnjem Sovjetskom savezu, kada su se dogovarali o posleratnim planovima za Evropu i kako da se ona reorganizuje nakon pada nacističke Nemačke.
Danas, mnogi istoričari smatraju da je „pobednik“ tog susreta na Jalti bio Staljin, budući da je istočna Evropa uskoro pala u „sovjetsku orbitu“, a Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil nisu dobili značajne ustupke prema Poljskoj, koju su zauzele pretežno sovjetske trupe, piše CNN.
Skoro 30 godina kasnije, 1972. godine sovjetski lider Leonid Brežnjev i američki predsednik Ričard Nikson sastali su se u Moskvi, gde su potpisali sporazum o kontroli naoružanja, a godinu dana kasnije sastali su se u Vašingtonu, gde su potpisali nekoliko sporazuma.
U eri „Hladnog rata“ koji je ušao i u 80-te godine 20. veka, došlo je do susreta američkog i ruskog predsednika, Džimija Kartera i Leonida Brežnjeva, u Beču 1979. godine, ali se on nije završio sa mnogo uspeha.
POVEZANE VESTI
Šest godina kasnije Ronald Regan i novi sovjetski lider Mihail Gorbačov sastali su se krajem 1985. godine u Ženevi i to je prvi susret za koji su analitičari ocenili da su odnosi dvojice predsednika bili srdačniji nego ranije.
Na kraju tog susreta izdato je zajedničko saopštenje koje je poslužilo za okončanje „Hladnog rata“.
Tri godine kasnije sastali su se Gorbačov, Regan i novoizabrani američki predsednik Džordž W. Buš u Njujorku krajem 1988. godine, a Buš će ostati upamćen u istoriji kao predsednik za vreme čijeg mandata je prekinuta era „Hladnog rata“.
Predsednici Rusije i SAD, Boris Jelcinj i Džordž Buš, sastali su se 1994. godine i tom prilikom potpisan je sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja oružja za dve trećine, poznat kao START 2.
Naredni predsednik Bil Klinton sastao se sa Jeljcinom nekoliko puta tokom svog mandata, a jedan od prvih susreta desio se 1994. godine, u Vašingtonu.
Prema pisanju medija, njega je obeležio incident prilikom koga je Jeljcin pronađen u alkoholisanom stanju na aveniji Pensilvanija u donjem vešu kako traži picu, prenosi Histori.
Kada su kasnije pitali Klintona da kaže kako se ta situacija završila, on je samo kratko kazao: „Dobio je svoju picu“.
Prvi susret Klintona i novog ruskog predsednika Vladimira Putina dogodio se 1999. godine na okupljanju Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, nekoliko meseci pre nego što će Putin naslediti Jeljcina na mestu predsednika i nešto više od godinu dana pre kraja predsedničkog mandata Klintona, a prvi zvaničan susret organizovan je godinu dana kasnije u njujorškom hotelu „Valdorf astorija“.
Mediji prenose da je Džordž Buš mlađi pokušavao da šarmira Putina koga je ugostio na svom imanju u Teksasu, ali je taj odnos zahladio 2008. godine posle ruske invazije na susednu Gruziju 2008. godine.
Susret ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i američkog Baraka Obame dogodio se 2010. godine, a glavna fotografija u medijima bila je kako dvojica predsednika jedu hamburgere i piju koka-kolu u Arlingtonu u Virdžiniji.
Šest godina kasnije Obama se sastao sa novim-starim predsednikom Vladimirom Putinom u septembru u okviru samita G20 u Kini.
Donald Tramp, američki predsednik od 2016. do 2020. sreo se sa Putinom pet puta tokom svog mandata, a ono što je obeležilo te susrete su neskrivene simpatije koje je američki predsednik pokazivao prema ruskom lideru.
IZVOR: RTV I FOTO: EPA
