Talas demonstracija proširio se kampusima u SAD u poslednje dve nedelje, predvođeni studentima koji su podigli šatore ili zauzeli zgrade u znak protesta protiv rata između Izraela i Hamasa. Počelo je 18. aprila kada je policija krenula da razbije kamp na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Od tada se proširilo na desetine drugih kampusa od Harvarda do Univerziteta u Los Anđelesu.
Studenti traže da fakulteti prestanu da posluju sa Izraelom ili kompanijama za koje tvrde da podržavaju rat u Gazi. Neki su takođe zatražili amnestiju za studente demonstrante koji bi mogli da se suoče sa suspenzijama ili drugom disciplinom.
Neki zvaničnici univerziteta su počeli pregovore sa demonstrantima u kampusima, kao na Univerzitetu Northvestern. Drugi su pozvali policiju da ukloni kampove, kao na UCLA. Najmanje 2.300 ljudi uhapšeno je na protestima u kampusu širom zemlje u poslednje dve nedelje, prema podacima Asošiejted presa.
Koliko demonstranata nisu studenti i ko su oni? Ima li spoljnih provokatora?
Zvaničnici gradova i kampusa na nekim mestima su navodno naveli da proteste vode spoljni provokatori koji nemaju veze sa univerzitetima. Studentski demonstranti odbacili su te tvrdnje. Oni koji su uhapšeni često uključuju mešavinu studenata i onih koji nisu studenti. Neke tvrdnje o provokatorima nisu uspele da se održe.
Gradonačelnik Njujorka Erik Adams izjavio je da su se spoljni provokatori uvukli među demonstrante Univerziteta Kolumbija pre nego što su policajci došli i uhapsili više od 100 ljudi u utorak uveče. Adams je pomenuo ženu čiji je muž osuđen zbog terorizma.
Žena koju je naveo, Nahla Al Arian, nije bila u kampusu, nije među uhapšenima i nije optužena ni za kakav zločin. Gradonačelnik Njujorka je takođe primetio da su mnogi šatori u logoru bili istog brenda, što je za njega još dokaza o provokatorima. Studenti su rekli su da su šatori jednostavno naručeni na veliko.
Drugi su izneli slične tvrdnje za druge kampuse. Nakon što su prekinuli demonstracije na Univerzitetu Nortistrn u Bostonu, zvaničnici kampusa rekli su tu bili infiltrirani profesionalni organizatori. Studenti su to demantovali.
Šta bi bilo ispunjenje cilja? U jednom članku se navodi da žele da se univerziteti odvoje od kompanija koje podržavaju vojne napore Izraela. Koje su to kompanije?
Propalestinski aktivisti traže da univerziteti prekinu finansijske veze sa Izraelom i kompanijama za koje kažu da ga podržavaju. Specifični zahtevi razlikuju se od kampusa do kampusa.
U mnogim kampusima studenti kažu da ne znaju koliki je stepen veza kampusa sa Izraelom. Jejl je jedan od mnogih kampusa u kojima studenti zahtevaju transparentnost oko ulaganja. Škola ne objavljuje sve svoje investicije javno, a novac može biti teško pratiti nakon što ode spoljnim menadžerima za investicije koje angažuju fakulteti.
Aktivisti su na nekim mestima identifikovali specifične veze koje žele da prekinu. Studenti sa Univerziteta u Mičigenu rekli su da škola šalje milijarde dolara menadžerima za investicije koji profitiraju od rata. Oni su kao primer naveli ulaganja u firme koje proizvode dronove i tehnologiju nadzora koja se koristi u Izraelu. Zvaničnici Mičigena rekli su da nemaju direktnih investicija u izraelska preduzeća i da direktne investicije čine delić od jedan odsto zadužbine vredne 18 milijardi dolara.
Demonstranti na Tehnološkom institutu u Masačusetsu takođe zahtevaju prekid ugovora o studijama sa Izraelom. Oni su objavili imena istraživača koji primaju novac od izraelskog ministarstva odbrane za projekte za koje tvrde da pomažu u navigaciji dronova i protivraketnoj zaštiti.
Što se tiče ispunjenja ciljeva, završnice, veliki deo protesta je da budu primećeni, demonstranti kažu da žele da se njihova poruka čuje širom sveta. U tome su i uspeli, jer su demonstracije bile među prvim u vestima u oblastima, uz informacije sa Bliskog istoka.
Koliki je procenat univerzitetskih kampusa širom Amerike, imao nasilne propalestinske proteste?
Teško je znati tačan procenat, ali je relativno mali. Preko 2.000 ljudi je uhapšeno na više od 30 koledža.
Poređenja radi, SAD ima oko 6.000 koledža i univerziteta, uključujući sve vrste institucija. Te škole imamu oko 18 miliona studenata, uključujući studente osnovnih i postdiplomskih studija. Protesti su se proširili na desetine kampusa širom zemlje, ali nasilje je bilo relativno retko.
