Proleće na severnoj Zemljinoj polulopti počelo je danas. U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.
Proleće je ove godine stiglo malo ranije – 20. marta.
To je 79. dan od početka godine. Istog dana na južnoj Zemljinoj poulopti počinje jesen. Proleće će trajati 94 dana, tj. do 21. juna 2021. u 05 sati i 32 minuta, kada počinje leto.
Na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže sunce iznad horizonta, objašnjavaju u srpskom Astronomskom društvu „Ruđer Bošković“.
I sledećih pet godina proleće će nam dolaziti 20. marta, a ove godine traje do 21. juna.
„Još od 2011. godine proleće počinje 20. marta, dok su se do tada smenjivali 20. i 21. mart. Tako će biti sve do 2048. godine kada će se početak proleća smenjivati između 19. i 20. marta. Tek 2102. godine, proleće će se ponovo vratiti na 20. i 21. mart“, kazao je za Mondo Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Astronomski događaji u proleće 2021.
Ovog 26. maja biće potpuno pomračenje Meseca. Neće biti vidljiv iz Španije, mada će biti vidljiv u drugim delovima sveta: Americi, Okeaniji i Aziji.
Ono što možemo videti je penumralno pomračenje Meseca koje će se dogoditi 5. juna, kao i prstenasto pomračenje Sunca 10. juna.
Što se tiče vidljivosti planeta Sunčevog sistema, u zoru se mogu posmatrati Saturn i Venera. Sredinom aprila Jupiter i Mars počeće da budu vidljivi od zalaska sunca.
I na kraju, treba napomenuti da je reč proleće rođena od leta, koja dolazi od latinske reči „verno“. Tako je u davnim vremenima bilo poznato najduže doba godine. Posle Zlatnog doba leto je počelo da se naziva „primo vere“, da bi na kraju postalo „proleće“.
IZVOR: DANAS I FOTO: PIXABAY
