Psiholozi nisu pronašli ubedljive dokaze da li se suprotnosti privlače, to su zaključili nakon pregleda studija slučaja nekoliko miliona parova unazad 100 godina, počevši od 1903. godine.
„Naša istraživanja pokazuju da je verovatno da će slični ljudi završiti zajedno“, rekla je autorka i doktorska kandidatkinja iz psihologije Tanja Horvic, koja je analizirala više od 130 osobina ličnosti poput političke odanosti, upotrebe supstanci, pa čak i uzrasta prvog seksualnog odnosa, prenosi New York Post.
U velikoj većini, tačnije između 82% i 89% ovih osobina, partneri su verovatnije bili slični nego različiti, kako se navodi u istraživanju.
„Nadamo se da će ljudi moći da koriste ove podatke za svoje analize i saznaju više o tome kako i zašto ljudi završavaju u vezama. Osobine kao što su politički i verski stavovi, nivo obrazovanja i određene mere inteligencije pokazale su posebno visoke korelacije“, dodala je Horvic.
Teški alkoholičari i pušači takođe često nalaze partnere sa sličnim navikama. Čak je pronađena određena korelacija u vezi sa brojem seksualnih partnera i time da li je osoba bila dojena tokom detinjstva.
„Ova otkrića ukazuju na to da čak i u situacijama kada imamo osećaj da biramo svoje odnose, pozadinski mehanizmi o kojima možda nismo potpuno svesni mogu postojati“, rekla je Horvic.
Ovo istraživanje nije obuhvatilo istopolne parove uz obrazloženje da se „obrasci mogu značajno razlikovati“. Studija je takođe otkrila da su ekstrovertni tipovi ličnosti nešto poput slučajne anomalije.
„Ljudi imaju sve te teorije da su ekstroverti slični introvertima ili ekstroverti slični drugim ekstrovertnima, ali činjenica je da je to kao bacanje novčića: ekstroverti će verovatno završiti sa ekstrovertnima kao i sa introvertima“, rekla je Horwitz.
Opšti fenomen da li se suprotnosti privlače takođe bi mogao osvetliti ljudski genom.
„Mnogi modeli u genetici pretpostavljaju da je ljudsko parenje nasumično. Ovo istraživanje pokazuje da je ova pretpostavka verovatno netačna“, rekao je autor Met Keler o onome što se terenski naziva „asortativno parenje“.
Horvic i njen tim žele da vide kako takve lične veze nenamerno mogu da utiču na buduću genetiku.
„Ako postoji veća verovatnoća da će niski ljudi rađati potomke sa niskim ljudima, a visoki ljudi sa visokim ljudima, u narednoj generaciji može biti više ljudi sa ekstremnom visinom. Isto važi i za psihičke, medicinske ili druge osobine“, istaknuto je u istraživanju.
IZVOR: DDL I FOTO: PRINTSCREEN
