Napor između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih NATO saveznika – uključujući Tursku, Kanadu, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku – sve je očigledniji. NATO je osnovan posle Drugog svetskog rata kao odbrambeni savez protiv sovjetske ekspanzije, ali se tokom decenija proširio, naročito nakon pada SSSR-a i povratka demokratije u Španiji i Portugalu.
Zavisnost NATO-a od američkog naoružanja
Nedavni događaji dodatno su pojačali nesigurnost unutar NATO-a. Nakon sastanka u Ovalnoj kancelariji, gde je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski suočen sa kritikama američkog predsednika i potpredsednika, evropski lideri su počeli da razmatraju budućnost alijanse bez SAD. Francuski predsednik Emmanuel Macron javno je upozorio da Evropa mora biti spremna na scenario u kojem SAD više nisu pouzdan partner. Slično razmišljanje izrazio je i Friedrich Merz, potencijalni budući nemački kancelar.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen otvoreno podržava Ukrajinu i ističe potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta. Ipak, bez velikih vojnih industrija poput one u SAD ili Kini, Evropska unija je i dalje veoma zavisna od američkog naoružanja. Prema podacima Stockholm International Peace Research Institute, čak 55% oružja uvezenog u EU između 2019. i 2023. godine dolazilo je iz SAD. Istovremeno, istraživači iz Bruegel instituta procenjuju da samo jedna petina oružja koje evropske vlade kupuju dolazi iz domaće proizvodnje.
Neočekivane posledice za američku vojnu industriju
Ako bi NATO prestao da postoji ili ako bi SAD istupile iz saveza, članice alijanse bi bile primorane da potraže nove izvore naoružanja, smanjujući zavisnost od američkih proizvođača. Da li bi to vodilo jačanju evropske vojne industrije ili preusmeravanju ka drugim svetskim silama, ostaje neizvesno.
S obzirom na to da je vojna industrija SAD imala ogromne koristi od NATO narudžbina, izlazak iz alijanse mogao bi dugoročno naneti finansijsku štetu američkim kompanijama. Paradoksalno, da bi zadržale Trampovu naklonost, neke NATO zemlje mogle bi povećati kupovinu američkog naoružanja, produbljujući tako sopstvenu zavisnost.
Ursula von der Leyen i drugi evropski lideri pokušavaju pronaći balans – jačanje evropskih vojnih kapaciteta, ali uz očuvanje transatlantskog partnerstva. Međutim, Trampov stav prema EU ostaje izuzetno negativan – u nedavnim izjavama nazvao ju je „nakazom“ i tvrdio da je formirana kako bi „iskorišćavala SAD“.
Šta bi bio ishod izlaska SAD iz NATO?
Ako bi se SAD povukle iz alijanse, NATO bi se suočio sa ključnim pitanjima:
- Da li bi Evropa mogla samostalno da održi bezbednost bez SAD?
- Kako bi zemlje poput Poljske i baltičkih država reagovale na oslabljenu NATO zaštitu?
- Da li bi se Evropa okrenula sopstvenoj vojnoj industriji ili drugim globalnim silama?
Iako bi izlazak SAD iz NATO-a imao nepredvidive posledice, jedno je sigurno – ovaj scenario bi značajno promenio globalni bezbednosni poredak i postavio Evropu pred ozbiljne izazove.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
