Čikago je dobio još jedno pozorište, Srpsko dramsko pozorište počelo je sa radom pri „Sportsko-kulturnom centru Nikola Tesla“. Jedan od inicijatora i osnivača, glumac i reditelj Igor Obradović, vodi nas kroz rad ovog novog teatra za sve generacije, i najavljuje premijere i planove. On kaže da kada radite nešto iz ljubavi i bez nekog samo ličnog interesa, ta vam se energija nekako vrati i dobijete snage da idete dalje.
Kako se rodila ideja za osnivanje Srpskog dramskog pozorišta?
Osnivanje Srpskog dramskog pozorišta poteklo je iz želje da se napravi jedna ozbiljna institucija koja će imati svoj prostor pri „Sportsko-kulturnom centru Nikola Tesla“. Takođe vodili smo se i idejom da na jednom mestu objedinimo dečije i pozorište za odrasle. Da zaživi dečija školica glume i da naši ljudi koji žive u ovom delu Čikaškog okruga imaju šansu da se aktivno uključe u rad pozorišta.
Kome je namenjeno Srpsko dramsko pozorište?
Pozorište je namenjeno svim uzrastima, trenutno naši najmlađi članovi su rođeni 2019. godine, a najstarijem ne bih da otkrivam godište, kroz osmeh nam objašnjava Igor Obradović. Podeljeni smo po uzrastu u nekoliko grupa. Lepota je da deca i roditelji imaju šansu da igraju u istom pozorištu, a radićemo na tome da se nađu i u istoj predstavi. Iz iskustva mogu reći da za jednog glumca nema veće radosti nego se naći u istom kadru sa svojim detetom. Kao i na svakom početku, nije nam lako, ali zahvaljujući ogromnoj podršci roditelja, glumaca, ljudi iz Crkvenog odbora, našeg sveštenika Nemanje, mislim da smo na putu ka ostvarivanju zadatih ciljeva.
Šta trenutno pripremate, kako idu probe, kada da očekujemo premijere?
Pripremamo dosta toga za naredni period. Naša najmlađa grupa oživljava jednu epsku pesmu – „Smrt majke Jugovića“ i planiramo da njihov preformans bude spreman za naš veliki praznik, Vidovdan. Srednja grupa trenutno radi na predstavi “Ko se zadnji smeje“, a ona najneozbiljnija a najstarija grupa priprema predstavu „Dupljaci“ za oktobar. Takođe, u planu su za naredni period kultne predstave – „Boing Boing“, „Koštana“ i „Ljubav na seoski način“. Tako da je naš repertoar već popunjen planovima. Inače, za prve tri predstave probe su uveliko u toku.
Da pozovemo nove članove?
Naravno, konkurs, tačnije audicije za prijem novih članova su otvorene tokom cele godine i dobrodočli su svi koji žele da nam se priključe. Takođe, besplatna školica glume koja je planirana kao deo našeg pozorista, dostupna je svima. Javilo nam se nekoliko njih koji žele da volonterski rade sa našom decom i svoje znanje prenesu na njih, eto koristim ovu priliku da im se zahvalim. Isto tako pozivam i one koji žele da se na bilo koji način uključe u rad pozorišta, da li kao tehnička podrška ili kroz rad sa decom, ili odraslima, mogu slobodno da nam se jave, putem broja telefona: 773-322-6747, ili imejlom. Mogu i da nas posete, naša adresa je: 7939 43rd st. Lyons IL. 60534, kaže Igor Obradović.
Šta i koliko dobija Čikago i naša zajednica otvaranjem ovog pozorišta?
Verujem da naša zajednica u Čikagu i Americi, stvaranjem Srpskog dramskog pozorista, nije samo dobila još jedno pozorište, već instituciju koja će kroz svoj rad promovisati srpsku kulturu, čuvati tradiciju, jezik i raditi na povezivanju srpskih organizacija iz matice i rasejanja. Dokaz tome su i već dogovorene saradnje. Pozorišna predstava „Ko se zadnji smeje“ Silvije Otaševic (dobitnice nagrade Dositejevo pero ) i Aleksandre Otašević (dobitnice Tesline nagrade) između ostalog, imaće podršku Kancelarije za dijasporu Republike Srbije i gospodina Arno Gujona. Druga velika stvar, predstavu „Dupljaci“ po tekstu tragično ubijenog srpskog intelektualca iz Čikaga Dragiše Kašikovića, postavićemo u saradnji sa velikim i svestranim umetnikom iz Srbije Miodragom Jakšićem, koji će zbog rada na predstavi specijalno doputovati i boraviti u Čikagu. Naredna velika stvar jeste i saradnja koju smo dogovorili sa Tesla Science Foundation i fenomenalan tekst koji je napisao predsednik te fondacije Nikola Lonchar. Planiramo da ispričamu tu priču na naš način i prezentujemo je srpskim prijateljima širom Amerike.
Značajna je saradnja sa drugim institucijama i udruženjima?
Ako govorimo o saradnji sa našim lokalnim organizacijama, već godinama prisustvujem i deo sam programa na proslavama i zabavama mnogih naših organizacija. Sada planiramo da i deca budu deo kulturnog umetničkog programa i za svaku proslavu spremimo program, koji će biti odgovarajući. Naravno, trudićemo se da se odazovemo svakom pozivu. Planiramo saradnju sa našim čikaskim pozorištima, kao i sa pozorištem iz Kanade, i pozivaćemo ih da zajednički organizujemo Dane srpskog pozorišta, gde bi se svako pozorište predstavilo bar sa po jednom predstavom. To bi zaista bilo uživanje za pozorišne sladokusce. Svakako, velika nam je želja da obradujemo našu čikašku publiku i budemo domaćini i pozorištima, kako iz Srbije, tako i onih iz šire dijaspore. Nažalost, to zahteva velike finansije, a mi smo tek na početku i isključivo radimo volonterski i neprofitabilno, pa se za sada moramo zadovoljiti samo na lokalnoj saradnji, objašnjava Igor Obradović.
Planovi za pozorište?
Želje i planovi su veliki, ciljevi takođe, podigli smo lestvicu visoko, dosta smo postigli u ova dva meseca postojanja, ostaje da vidimo koliko možemo uspeti u svemu tome. Naravno, želim još jednom da napomenem da svi mi koji smo angažovani u ovom projektu koji se zove Srpsko dramsko pozorište, radimo isključivo volonterski, ističe Igor Obradović.
Kako Vi sami sve postižete, s obzirom na vaš glumački angažman, i u pozorištu, a pre svega na filmu?
Kako postižem, iskreno pojma neman, ali zaista… Sve to što radim oduzima dosta vremena, energije, novca i veoma je teško uskladiti sa ličnim obavezama, posebno kad znamo kako se živi ovde. Ali kada radite nešto iz ljubavi i bez nekog samo ličnog interesa, ta vam se energija nekako vrati i dobijete snage da idete dalje.
Kakve su Vaše najnovije aktivnosti vezane za filmove, festivale, koliko Vam znači uspeh ostvarenja u kojima igrate?
Što se filmova tiče, naš kratkometražni film „Ice cream. Sladoled“ i dalje donosi lepe vesti i do sada nas je odveo na 18 prestižnih festivala. Još jedan scenario za kratkometražni film je spreman i čeka me da nađem slobodno vreme za realizaciju. Inače, ekipa filma “Ice cream. Sladoled “, Stiv, Srđan i ja, dogovorili smo nastavak saradnje, tako da očekujte priču o imigrantskom životu, a sad u dugometražnom filmu. Scenario se uveliko piše i sada smo u fazi pronalaženja finansijera. Takođe, planirani su još neki zajednički projekti sa Miodragom Jakšićem, ali da ne otkrivamo sada sve.
U iščekivanju prvih premijera, Srpskom dramskom pozorištu želimo svu sreću u radu i dajemo im veliku podršku. A oni će nam uskoro pokloniti zanimljive i kvalitetne predstave.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
