Srpska naučnica Gordana Vunjak-Novaković je za inovativni doprinos u biomedicini izabrana za finalistkinju prestižne Evropske nagrade za pronalazače za ovu godinu, objavio je u Minhenu Evropski zavod za patente (EZP).
Rad ove profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put jedna naučnica iz Srbije bude u finalu u prestižnoj kategoriji „Životno delo“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić profesorku Vunjak-Novaković je 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva.
Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Ovu najcitiraniju srpsku naučnicu ikada, kao dete je inspirisao jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla. Pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija, što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.
Pobednici ovogodišnje najprestižnije evropske nagrade za pronalazače biće objavljeni na ceremoniji 17. juna.
Profesorka Gordana Vunjak-Novaković sa svojim timom trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da oporavi pluća oštećena usled kovida 19, i testira novi tretman zasnovan na inhalacionoj terapiji, gde aktivnu komponentu leka predstavlja molekul koji izlučuju matične ćelije.
Dr Vunjak-Novaković članica je najuglednijih naučnih društava i akademija u svetu, uključujući američku Nacionalnu akademiju nauka i SANU, i jedina je žena među članovima Njujorške akademije nauka.
Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Njen rad je fokusiran na inžinjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti.
Njena laboratorija je razvila nove metode zasnovane na matičnim ćelijama, biomaterijalima i bioreaktorima za regeneraciju srca, pluća i kostiju, i modele humane fiziologije i patologije. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo.
Rođena je u Beogradu 1948. godine. Trenutno živi u Njujorku, SAD. Ona je prvi inženjer u istoriji Univerziteta Kolumbija promovisan u rang „University Professor“, koji ima samo petnaestak aktivnih profesora, od preko četiri hiljade angažovanih na tom univerzitetu.
Vunjak-Novaković je i jedina žena na Kolumbiji izabrana u četiri američke akademije (Inženjerstvo, Medicina, Nauka i umetnost, Pronalazaštvo). Takođe, profesor je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesor stomatologije i direktor laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
IZVOR: RTS I FOTO: RTS
