Poznati psihoanalitičar i autor Massimo Recalcati, jedan od najuticajnijih evropskih glasova moderne psihologije, donosi osvežavajuću i provokativnu ideju: sreća nije u jurnjavi za još, već u sposobnosti da prepoznamo ono što već imamo. Njegov pristup, daleko od uobičajenog koncepta „bolje – više – brže“, poziva na vraćanje korenima ličnog zadovoljstva.
„Sreća je voleti ono što imaš“
U razgovoru za italijanski Ascuolaoggi, Recalcati naglašava da sreća nije medalja koju osvojimo niti destinacija do koje se stiže. Ona je odnos – prema našim željama, svakodnevici i ljudima koji nam život čine vrednim.
„Sreća je voleti ono što imaš. Srećan čovek nije onaj koji ima sve, već onaj koji ume da želi ono što zaista vredi“, ističe Recalcati. „Radost na zemlji dolazi onda kada volimo ono što nam je dato.“
Ovaj stav predstavlja gotovo revolucionaran za savremeno doba, u kome se lična vrednost često meri onim što nam nedostaje: boljim poslom, savršenijim telom, više novca, većim postignućima. Recalcati predlaže promenu perspektive – umesto da jurimo za onim što nemamo, da naučimo da vidimo i cenimo ono što jeste tu, sada i naše.
Briga o sebi je važna – opsesija nije
Danas je briga o telu, izgledu i zdravlju gotovo postala standard. Međutim, Recalcati upozorava na opasnost od preterivanja:
„Nije patološki brinuti o svom telu. Briga o telu postaje patološka onda kada izgleda kao da upija ceo svet.“
Poruka je jednostavna – zdrava briga o sebi raste iz ljubavi prema životu, dok opsesija nastaje iz straha, nezadovoljstva i neprestane težnje za „savršenošću“.
Sreća živi u malim, svakodnevnim trenucima
Recalcati veruje da se autentična sreća rađa onda kada uspemo da prigrlimo dan takav kakav jeste – ne ignorišući probleme, već otvarajući oči za vrednost običnih trenutaka. Sreća je, prema njemu:
- u razgovoru koji nas zagreje,
- u jutru bez žurbe,
- u osmehu koji se desi spontano,
- u miru da budemo prisutni.
Upravo nam ta prisutnost omogućava da manje brinemo o budućnosti, a više joj se radujemo.
Zašto sreća izgleda drugačije za svakoga?
Psihologija i filozofija saglasne su u jednom – sreća je duboko lična i jedinstvena. Za nekoga ona je rezultat postignuća i discipline, za drugog ljubavi i porodice, za trećeg kreativnosti, duhovnog razvoja ili slobode da bira sopstveni put.
Iako univerzalna formula ne postoji, stručnjaci prepoznaju nekoliko navika koje najčešće doprinose ispunjenosti:
Navike koje podržavaju osećaj sreće
- njegovanje bliskih i iskrenih odnosa
- jasna svrha i osećaj smisla
- redovna praksa zahvalnosti
- prisutnost u trenutku, kroz svesnost i smirenost
- briga o fizičkom i emocionalnom zdravlju
Ove navike ne „proizvode“ sreću, ali stvaraju prostor u kojem ona može da se rodi – prirodno i autentično.
Poruka Massima Recalcati-ja je jednostavna i snažna: sreća nije potraga, već prepoznavanje. Ne traži se u spoljnim nagradama, već u sposobnosti da pogledamo svoj život i kažemo – „ovo je dovoljno“. U svetu koji nas stalno tera da želimo više, možda je najveća hrabrost naučiti da želimo ono što zaista vredi.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS
