Opština Sjenica je treća po veličini u Srbiji i ukupno ima 34.000 stanovnika. Smeštena je u blagoj kotlini Pešterske visoravni. Sama varošica broji 16.000 žitelja i nalazi se na 980 metara nadmorske visine.
Ovde su nekada karavani na putu iz Dubrovnika u Carigrad odmarali konje. Sjenica se prvi put pominje 1253. kao mesto na dubrovačkom putu, gde su trgovci pristajali i plaćali carinu. Umela je da bude odsečena od sveta zbog snegova i smetova, a i danas su u sjeničkom kraju obično najniže temperature u čitavoj Srbiji.
Kada dođete u Sjenicu na početku proleća, u vreme kada je sve lagano krenulo da pupi, ovde ćete verovatno naići na sneg. Vrhovi na Jadovniku su i dalje beli, a može da se desi da je put do gore još sasvim neprohodan.
Ovaj deo Srbije je tradicionalno najhladniji, pa vas temperatura ispod nule neće mnogo iznenaditi ni u aprilu, ni u maju.
Sjenica se nalazi na Pešterskoj visoravni sa nadmorskom visinom od oko 1000 metara. Nemate osećaj da ste tako visoko, jer je sve u „blagim“ brežuljcima, pa se, kada jednom dođete, nigde više ne penjete puno. Ipak, kad zaduva vetar na ovoj visini, koja se pride prostire hiljadama hektara okolo, teško da ga nećete osetiti do kostiju.
Specijalni rezervat prirode Peštersko polje dobio je ovaj status 2016. godine i prostire se na 3.118 hektara. Ovde se pod specifičnim uslovima formirao jedinstven kompleks staništa sa visokom raznolikošću prateće flore i faune.
Od varošice je udaljen oko 45 kilometara i najviši vrh je Trojan (1.430 metara). Zbog specifičnog reljefa i klime Peštersko polje zovu još i „srpskim Tibetom“ leti, odnosno „srpskim Sibirom“ zimi.
Pešterska visoravan je najveća na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi, sa nadmorskom visinom od oko 1.150 metara. Ovde je pedesetih godina 20. veka izmereno gotovo minus 39 stepeni, što je najmanja temperatura otkad se ona meri u Srbiji. Prosečna godišnja temperatura je šest stepeni, dok se sneg zadržava 60 dana godišnje.
Iako je nekada čitavo Polje bilo prekriveno borovom šumom, zbog čega je ovo zemljište bogato tresetom, danas nema nijednog stabla. Zato brdašca i deluju blago i pitomo. Ovo je najveće nalazište treseta na Balkanu, pa kažu da je 95 odsto sve zemlje u saksijama u Srbiji – poteklo baš odavde.
Tu je i čuvena Troglava aždaja. Za ovo brdo se vezuju raznolike priče. Kažu da je ime dobilo po jednom od trojanskih vladara, kao i da je u podnožju, u pešterskom jezeru, u njegovo vreme živela troglava aždaja. Kako je ona izranjala i jednom godišnje uzimala po jednu žrtvu iz sela, a onda došao red i na vladarevu ćerku, on je pozvao velike ratnike u pomoć.
Mleko i sir sa Pešteri su naročitog kvaliteta, jer životinje pasu na poljima punim lekovitog bilja. Ovde raste 1.230 vrsta lekovitih trava! Pešterski sir je jedan od najpoznatijih srpskih specijaliteta.
Ako vas put odvede u Sjenicu svakako ćete otići i do vidikovca „Molitva“ na Uvcu. Četiri reke ovog kraja – Grabovica, koja protiče kroz naselje, Vapa, Jablanica i Uvac – formiraju Sjeničko ili Uvačko jezero.
Do vidikovca ima oko 15 kilometara i moguće je doći sasvim blizu kolima. Sama terasa „Molitve“ je 110 metara visoka u odnosu na površinu vode, zbog čega puca prelep pogled na možda najpoznatije meandre u Srbiji. Ovde ste na oko sedam kilometara od početka klisure.
Ne bi trebalo propustiti i vodenicu na putu za klisuru Uvca, jer ovde žubore takozvana Sjenička vrela. Voda šiklja iz brda i spušta se u nekoliko mlazeva preko brežuljka, dok se ne sjedini i oteče dalje. Vodenica je i dalje aktivna, a sadašnji vlasnici su je kupili još 1823. I danas izgleda kao nekada.
IZVOR i FOTO: Glimpses-of-the-world
