Zamislite kako zvukovi tradicionale srpske muzike, koju i na našim prostorima retko čujemo, odjekuju Karnegi holom, Kenedi centrom i uopšte – širom Amerike. Zvuči pomalo neverovatno, ali je ovaj poduhvat ipak pošao za rukom dvema ambicioznim i talentovanim damama – Aleksandri Dendi i Mariji Stojnić. Ove dve Srpkinje pre desetak godine stigle su u Ameriku, svaka svojim putem, ali život je hteo da se baš tu, daleko od domovine, upoznaju i spoje svoju umešnost, viziju i ljubav prema muzici. Udruženim snagama formirale su u Njujorku vokalnu grupu “ROSA”, koja neguje i čuva od zaborava muziku Srba sa različitih podneblja bivše Jugoslavije, piše “Blic Žena”.
“Rosa” se razlikuje od svih drugih sastava ovog tipa po tome što u njoj pored dve Srpkinje, naše stare, izvorne pesme izvode i dame koje dolaze iz dijametralno različlitih kultura i govornih podneblja. Od osnivanja grupe 2014. godine kroz ovu vokalnu grupu prošle su članice iz preko 12 zemalja!
Grupu čini ukupno sedam žena sa četiri kontinenta, pored Aleksandre i Marije, tu su i – Astrid iz Hrvatske, Šilpa iz Indije, Rakel iz Portorika, Karolina iz Argentine i Džoana iz Amerike. Fascinantna je moć muzike da spoji nespojivo i probudi želju da zavolimo i iz srca zapevamo pesmu, čak i kada nam je jezik iste i sam melos potpuno nepoznat. Pitali smo Aleksandru koliko je bilo teško članicama koje nisu sa balkanskog govornog područja da savladaju i razumeju tekst.
“Uvek je zanimljivo pratiti kako različite članice osećaju i savladavaju ovu muziku. Astrid koja je iz Hrvatske, jezik nije nikakav problem, i kulturološki joj je ova zvučlna estetika jako bliska. Šilpa (iz Indije) jako lako savladava sve složene melizme, a mikrotonalnost, koja je svojstvena i našoj muzici, joj je utkana u DNK. Rakel (Portoriko) je pre dolaska u grupu pevala dosta traditionalne muzike iz Bugarske, tako da joj je prelazak na srpski nije teško pao. Karolina (Argentina) zbog španskog jako lako čita naš jezik, jedini izazov joj je slovo V, zvuk koji ne postoji u njenom maternjem jeziku. Džoana (SAD) se jako dobro snalazi, obzirom da engleski i srpski nisu bliski jezici, posebno kad su u pitanju vokali. Za sad joj je najteže da izrola R. Zaista sve jako posvećeno i strpljivo radimo na izgovoru, tehnici, kao i kultuloškoj pozadini i kontektstu muzike koju pevamo. Imale smo čast i priliku i da učimo od Dragane Tomić, naše cenjene i izuzetno talentovane etnomuzikološkinje”, objašnjava nam.
Ovaj vokalni sastav nastupa širom Amerike na različitim događajima, a Denda ističe da je njihov primarni cilj da neguju i čuvaju izvorne pesme od zaborava.
“Imale smo priliku da predstavimo našu muziku na različitim događajima i koncertnim prostorima širom Amerike – od kućnih/salonskih koncerata, do raznih multi art prezentacija i eksperimentalnih instalacija, jednom od najvećih festivala balkanske muzike u Americi – Zlatne Uste (Golden Festival), kao i na mestima koja su više rezervisana za klasičnu muziku -Karnegi Hol, Kenedi Centar, Mendocino Festival u Kaliforniji. Cilj nam je da negujemo ovaj stil pevanja i muzike, edukujući pevače iz različitih zemalja, čuvajući ove pesme od zaborava i predstavljajući ovu muziku članovima naše dijaspore u Americi, ali i internacionalnoj zajednici i ljubiteljima tradicionalne muzike”.
Na repertoaru ove grupe nalaze se pesme sa prostora istočne i jugoistočne Srbije, preko Rudnika, do Kosova, republike Srpske, kao i delova Hercegovine i Bosne.
“Trudimo se da nam se u repertoaru nađe što više manje poznatih pesmama. To su pesme koje su najčešće ekskluzivno pevale žene. Publiku najčešće “dobijemo” pevajući ritmičnije pesme, poput Vo naše selo malovo, Gugutka guka vosoje, Oj da mi je ići u svatove, ali i melodične balade/uspavanke poput Rasti rasti moj zeleni bore ili Zaspo Janko”, kaže Aleksandra.
Zanimalo nas je i ko čini publiku “ROSA” grupe i kakve su reakcije na muziku koju izvode, posebno kada je reč o ljudima koji nisu našeg porekla.
“Pre neki dan smo imale probu u parku, i nekoliko ljudi nam je prišlo da pitaju odakle je muzika koju pevamo, a jedna devojka nas je pitala da li je jezik na kom pevamo katalonski. Nakon koncerta, neretko nam članovi publike prilaze, deleći kako je na njih uticao nas performans, i jedan od najčešćih utisaka je bio taj da im je jako dirljivo sto se držimo za ruke dok pevamo, što se negde u tradiciji izvođenja ove muzike, podrazumeva, a njima je dosta intrigantno”, zaključuje Aleksandra.
Kao kruna karijere grupe “ROSA” nedavno je došla i nominacija za prestižnu nagradu Gremi. Naime, album njujorške džez pevačice Tane Alekse, na kom je pevao i ovaj sastav, nominovan je u kategoriji Best Jazz Vocal Album.
Ceo tekst pročitajte ovde.
IZVOR: BLIC ŽENA I FOTO: PLUS RADIO.US