Pitate se zašto je ovako, možda je surova istina ali je ipak istina i sušta realnost. Svi smo danas svedoci da roditelji sve više zaklanjaju svoju decu i da su u mnogo čemu povlašćeni, što ranije nije bio slučaj.
Deca danas ne umeju da cene šta njihovi roditelji rade za njih, i često su isfrustrirana i apatična u većini slučajeva. Pre se nisu pitala deca šta žele da rade, da jedu, gde da idu, već se sve radilo zajedno u krugu porodice, odnosno kako majka i otac isplaniraju, vikend, odmor, dete je na taj nači sledilo njih i njihove želje na osnovu kojih su oni hteli da edukuju i usmere svoje dete.
Današnjoj deci se mnogo toga nudi na tacni i onda se dešava primena one poslovice „Daš jedan prst, on hoće celu šaku“. Deca pre svega treba da se nauče zahvalnosti, zahvalnosti onoga šta im njihovi roditelji mogu pružiti u zavisnosti od njihovih mogućnosti. Danas dosta roditelji odvajaju sve više novca i vremena za kvalitetno druženje sa decom, ali dosta njih oseti da deca ne umeju da cene to.
Možda je vreme da prestanete da se toliko trudite da usrećite svoje dete raznim stvarima ili pitanjima šta ono želi. Prestanite da planirate događaje za njih. I nemojte da pokušate da ih naučite zahvalnosti jer u tome nećete uspeti, ipak su u pitanju mala deca. Pustite ih, neka se vremenom opuste bez svih vaših animacija i želja da ih usrećite.
Povežite se sa vašim detetom, tako što ćete da čitate zajedno, da šetate psa koje ono obožava, pa slažete slagalicu, da igrate uz muziku, da vam ono pomaže u kuhinji.
Slušajte svoje dete i njegove priče bez komentara, bliskost i kontak očima šalje snažnu poruku detetu da vam je važno. Ovo može da potraje neko vreme, ali morate biti strpljivi dok ne pronađete zajednički jezik komunikacije u kojem ćete biti zadovoljni i vi i dete.
IZVOR: DIREKTNO.RS I FOTO: PIXABAY
