Visoki funkcioner američkog Stejt departmenta Filip Riker uveren je da će i administracija predsednika Džozefa Bajdena ostati posvećena partnerstvu sa Srbijom.
„Ne mogu da spekulišem šta će Bajdenova administracija da uradi, ali mogu da kažem da je američka posvećenost Zapadnom Balkanu i našem partnerstvu sa Srbijom dosledna, iz jedne u drugu administraciju”, rekao je Riker u razgovoru za Tanjug i dodao da veruje da će ta podrška ostati snažna.
Riker je više od tri decenije u američkoj diplomatiji, uključujući visoke pozicije u Stejt departmentu.
Sada je šef Biroa za Evropu i Evroaziju u Stejtu, a pre toga bio je u administraciji demokratskog predsednika Baraka Obame v.d pomoćnika državnog sekretara, a tokom pregovora u Rambujeu bio je portparol Kristofera Hila.
Na pitanje da precizira svoju izjavu o tome da je status kvo između Beograda i Prištine neodrživ, a da su vašingtonski sporazumi primer liderstva koji je potreban Zapadnom Balkanu, te šta to znači kada je reč o konačnom rešavanju pitanja KiM, Riker odgovara da Kosovo i Srbija neće postiči potpuni potencijal saradnje sve dok se njihove razlike ne razreše.
„Uz posredstvo Bele kuće, 4. septembra su postignuti sporazumi sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji su otvorili nove perspektive prema partnerstvu sa Srbijom”, navodi Riker.
Naglašava da su ti sporazumi učvrstili temelj za buduće sporazume, otvarajući perspektivu za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, na čemu, podseća, i sama EU radi, a što inače ostaje glavni prioritet SAD u regionu.
„Sprovođenje tih sporazuma neće doneti samo rast i radna mesta građanima Srbije i Kosova, već će ih uveriti da imaju svetliju budućnost kod kuće, u svojim zemljama, a doprineće i u smeru pomirenja i napretka na celom Zapadnom Balkanu”, kaže Riker.
Na pitanje da objasni šta konkretno za Srbiju i njenu poziciju vojno neutralne zemlje znači to što je nedavno rekao na jednom onlajn regionalnom skupu – da će Zapadni Balkan ostati u fokusu SAD dok se ne postigne potpuna transatlantska integracija, Riker je naglasio da Moskva i Peking aktivno rade protiv dostizanja postavljenih ciljeva u regionu – njegove „integracije sa Zapadom”.
Ali, ističe on, Srbija je sama odlučila da je njena budućnost na Zapadu, zajedno sa učlanjenje u EU.
„Mi podržavamo to i želeli bismo da budemo, zajedno sa evropskim partnerima, deo izbora srpskih partnera. U tom cilju uložili smo značajan napor, energiju i resurse da pomognemo Srbiji u realizaciji njenog strateškog interesa evropskih integracija”, navodi Riker.
U kontekstu stava da će region ostati u fokusu SAD sve dok ne dobije punu transatlantsku strukturu, a na pitanje Tanjuga treba li Srbija da bude zabrinuta zbog potencijalnih pritisaka, kao i koji bi bio mehanizam i cilj sprovođenja takvog pritiska, Riker indirektno odgovara, ukazujući najpre da su Evropa, a posebno Zapadni Balkan, nesumnjivi centar geopolitičkog takmičenja.
„Mi nastavljamo da odvraćamo ruski i kineski uticaj u Srbiji, a to uključuje i stalno podsećanje srpskog rukovodstva da ni jedan od tih odnosa ne pomažu dostizanju strateškog cilja Srbije za ulazak u EU, već zapravo utiču suprotno”, kaže Riker.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: EPA
