Getting your Trinity Audio player ready...
|
Dušan Drndarević je putevima srpske vojske stigao do groba svog čukundede.
Ovaj mladić iz Zlakuse u blizini Užica, lepog sela grnčara i turizma, ima samo 19 godina. A već je dobio nagradu grada Užica i priznanje užičkog Istorijskog arhiva, prepešačio kilometre Solunskim frontom i drugim poprištima velikih bitaka srpske vojske, objavio vrednu knjigu „Tragom prošlosti”. Studira dva fakulteta – FDU i geografiju.
Zaljubljenik u nacionalnu istoriju, uspeo je i da ostvari važan porodični cilj – kod Skadra je pronašao do tada nepoznato mesto gde je 1915. stradao njegov čukundeda, ratnik Radivoje Drndarević.
Tek stasali Dušan bio je 2018. jedan od članova ekspedicije „Otadžbina pamti”. Neumorno je pešačio oko 100 kilometara duž grebena Solunskog fronta do vrha Kajmakčalana, pa još dva puta toliko po Srbiji tragom bitaka u kojima su učestvovali njegovi preci u balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Tragao je i za grobom čukundede Radivoja Drndarevića iz Rupeljeva, za koga se samo znalo da je poginuo negde kod Skadra prilikom povlačenja srpske vojske kroz Albaniju. Hodio je Dušan planinskim vencima Solunskog fronta u čast drugog čukundede, ratnika Gvozdena Terzića iz Zlakuse.
Uspeo sam u svojoj misiji, pronašao mesto kod Skadra gde je poginuo moj čukundeda Radivoje. Tu je i sahranjen. Ali na tom mestu odavno nema našeg vojničkog groblja. Na tom prostoru je sada bolnica. Kada prođe određen broj godina, država u kojoj se nalazi vojničko groblje ima pravo da ga raskopa i tu napravi nešto drugo. Tako se mnogim našim vojničkim grobljima u inostranstvu zatire trag – kaže Dušan.
Njegova zainteresovanost za Prvi svetski rat počela je 2014. godine, kada se slavio veliki jubilej Cerske bitke.
Znao sam iz priča svog dede da mi je čukundeda bio jedan od učesnika tog rata, ali da se tačno ne zna gde je stradao. S vremenom mi se javila želja da pođem i pronađem to mesto. Počeo sam da čitam i istražujem o Velikom ratu, kretanju naše vojske, a 2018. mi se pružila prilika da sa grupom planinara pođem ovim putevima. Nazvao bih tu ekspediciju i hodočašćem, to je nešto najsvetije što sam do sada uspeo da uradim – ističe mladi Drndarević.
Na osnovu pređenog i viđenog, uz mnoga dodatna istraživanja u zavičaju i korišćenu literaturu, napisao je knjigu „Tragom prošlosti”. Posvećenu ratnicima, patriotizmu, nadgrobnim belezima, putevima srpske vojske.
Kaže da mu je u stvaranju tog dela otac bio najveća podrška, išao s njim na mnoga terenska istraživanja. A majka i sestra pomagale su mu u sređivanju spiskova palih ratnika (istražio je 32 groblja u Zlakusi i sedam okolnih sela, pa uneo podatke o 636 stradalih i prikazao 176 pronađenih spomen-obeležja).
Knjiga ima četiri poglavlja. Prvo je o Užičanima u vihoru rata, drugo o zaboravljenim srpskim grobovima i vojničkim grobljima po Evropi i severnoj Africi, treće nazvano „Večiti beleg” posvećeno je zavičajnoj istoriji sa imenima ratnika i spomen-obeležjima, a četvrto pod nazivom „Hodočašće” moj je dnevnik sa terena i razmišljanja o ratnim dešavanjima od pre jednog veka. Lajtmotiv dela je večiti beleg, kamen na kome je uklesano ime ratnika. Trebalo bi da bude večiti, ali nije. Ima svoj rok trajanja koji je, nažalost, izgleda istekao, jer propadaju ta obeležja. Zato sam o njima pisao u knjizi, koja može da ostane večiti beleg – priča mladi autor, čija knjiga je nedavno predstavljena u etno-parku „Terzića avlija” u Zlakusi.
Za postignuto Dušan je ove godine dobio nagradu grada Užica, koja ga je, priznaje, iznenadila i obradovala. Ne krije želju da s vremenom nastane i dopunjeno izdanje knjige „Tragom prošlosti”, da i druga sela budu obuhvaćena čuvanjem sećanja na ratnike.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA