Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od šest odsto, saopštila je centralna banka.
Nakon što je 13 puta uzastopno podizao referentnu kamatnu stopu, Izvršni odbor NBS je ovaj put odlučio da je zadrži na postojećem nivou.
„Ovakva odluka Izvršnog odbora u skladu je i sa očekivanjem da će inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine“, objašnjava NBS.
Podsetimo, ključna kamatna stopa NBS, na osnovu koje se formiraju sve druge dinarske stope u zemlji, 10. decembra 2020. u sklopu ekonomskih mera protiv pandemije koronavirusa, dodatno je spuštena na jedan odsto. Na tom nivou je bila sve do 7. aprila 2022. kada je odlukom Izvršnog odbora NBS povećana na 1,5 odsto. Usledilo je povećavanje ove stope još 12 puta, postepeno.
Poslednje povećanje bilo je 6. aprila 2023, za 0,25 procentnih poena, kada je referentna kamatna stopa NBS podignuta na šest odsto.
Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (4,75%) i kreditne olakšice (7,25%).
„Nakon pooštravanja monetarnih uslova koje Narodna banka Srbije sprovodi od oktobra 2021. godine (prvo kroz povećanje prosečne ponderisane stope na reverznim repo aukcijama, a zatim i kontinuirano od aprila 2022. putem povećanja referentne kamatne stope – ukupno za 500 baznih poena), Izvršni odbor smatra da bi trebalo sagledati pune efekte prethodno sprovedenih monetarnih mera“, navodi se u saopštenju.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje, kako se navodi – na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
„Ublažavanju inflatornih pritisaka Narodna banka Srbije kontinuirano doprinosi i očuvanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Ovakva odluka Izvršnog odbora u skladu je i sa očekivanjem da će inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine. Pritom, Narodna banka Srbije zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, odnosno ukoliko kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu“, navodi NBS.
Prostor za to postoji i kroz prilagođavanje prosečne ponderisane repo stope, kao i kroz dalja povećanja referentne kamatne stope u zavisnosti od prirode eventualnih pritisaka, čime Narodna banka Srbije, kako se navodi – još jednom ukazuje na značaj fleksibilnosti svog monetarnog okvira.
Smanjene cene energenata
Odluka Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou doneta je u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja.
Ukazuje se da su cene na svetskim tržištima energenata takođe smanjene, pre svega cene električne energije i prirodnog gasa.
„To će oslabiti troškovne pritiske na globalnom nivou, što bi trebalo da doprinese i usporavanju domaće inflacije u narednom periodu. Takođe, u uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet našeg privrednog rasta. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima i dalje izražene globalne neizvesnosti“, navodi NBS.
Period viših kamata potrajaće nešto duže
Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika – geopolitičkih tenzija, kao i dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti.
Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu još uvek relativno visoke bazne inflacije u mnogim zemljama, čemu doprinose faktori s tržišta rada, kao i u pogledu budućih odluka monetarnih politika vodećih centralnih banaka, a time i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu i uticaja na tokove kapitala prema zemljama u usponu.
Zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa, kako se navodi – potraje nešto duže od prethodno očekivanog.
NBS ističe da je usled prenosa visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, inflacija u Srbiji, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, ostala tokom prvog tromesečja na nivou od oko 16 odsto međugodišnje.
„Takvo kretanje inflacije opredelili su povećani doprinosi cena hrane i očekivane korekcije regulisanih cena, dok je u suprotnom smeru delovao niži doprinos cena naftnih derivata. Kao i u prethodnom periodu, bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja se tokom prvog tromesečja kretala na nivou od oko 11% međugodišnje, zadržana je ispod ukupne inflacije, čemu je nastavila da doprinosi očuvana stabilnost kursa dinara prema evru“, navodi se u saopštenju NBS.
Prema poslednjim projekcijama, Izvršni odbor očekuje da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatniji u drugoj polovini godine, tako da će na kraju ove godine inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu. Povratak inflacije u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine, zahvaljujući pre svega zaoštravanju monetarnih uslova, slabljenju efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu i usporavanju uvozne inflacije.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. juna 2023. godine.
