Protekla godina, koja se nastavila na godinu izbijanja pandemije kovida, po svemu je period bez presedana u novijoj istoriji, a u navikama potrošača je taj period doveo do prave revolucije.
Velike promene događaju se i načinu na koji biramo i kupujemo hranu i ta „revolucija“, koju već žive u SAD, ubrzo će biti svakodnevica i kod nas na Balkanu, kaže Edin Saračević, američki preduzetnik u oblasti prodaje hrane.
Saračević, osnivač B2C (biznis-potrošač) platforme Meze hub i B2B (biznis-biznis) platforme Fili fuds, na vebinaru Razvojne agencije Srbije o potencijalima i zamkama izvoza hrane u SAD, istakao je neke neverovatne brojke sa tog drugog po veličini svetskog tržišta hrane.
– Korona je potpuno izmenila navike velikog broja ljudi i to se najbolje vidi u onom osnovnom, kupovini hrane. U vreme pandemije promovisana su tri načina prodaje i sva tri su u SAD-u doživela neverovatnu ekspanziju. Isporuka istog dana, na kućni prag, ima skok od 279 odsto, „nacionalni šipment“ tj, slanje u celoj zemlji, 350 odsto, a „pik-ap“ odnosno preuzimanje onlajn naručene prehrambene robe u marketu, čak za 734 odsto – navodi vrtoglave cifre Saračević.
Sama prodaja hrane onlajn porasla je 54 odsto, na 79 milijardi dolara, a takav rast očekuje se i za ovu godinu. Prema anketama, čak 90 odsto onih koji su prešli na onlajn kupovinu nastaviće tako da pazare i nakon epidemije.
Upravo to je prilika i za one male proizvođače i za one koji proizvode „etničku“ hranu, kao što je prepoznatljiva balkanska kuhinja.
– Model prodaje koji se sada forsira i koji će možda preovladati je „direktno sa kupcem“ (DTC, direct-to-consumer). To izbacuje iz lanca snabdevanja distributera, čak i klasičnu maloprodaju, što je veoma dobro za male proizvođače čiji proizvodi zbog žestoke konkurencije nisu mogli da se nađu na policama američkih supermarketa. Proizvođači iz Srbije već sada mogu da se nađu u ponudi Amazona i Volmarta, dve vodeće kompanije koje imaju dobar asortiman etničke hrane – ističe Saračević koji na američkom tlu posluje gotovo dve decenije.
Naravno, plasiranje robe na ovako platežno tržište, gde se godišnje proda hrane za 6,2 biliona dolara, nije ni lako ni jednostavno. Na vebinaru je autor veoma detaljnog „Vodiča za izvoz voća i povrća na tržište SAD“, Zlatko Jovanović, istakao neke stvari na koje srpski proizvođači i izvoznici moraju posebno da obrate pažnju.
– Kod Amerikanaca je sve detaljno razrađeno i sve je važno ali neke stvari se ističu. Veoma važno je pravilno i tačno označavanje hrane ali pre toga se mora voditi računa da u toj hrani ne sme biti ostataka pesticida ili gljivica zbog loše higijene u proizvodnji, ili prekomerni nivoi aditiva i boja. A to se sve već dešavalo našim proizvođačima, pa onda završe na javno dostupnoj crnoj listi – napominje Jovanović.
Emanuel Idije, viši ekonomski savetnik UN Programa za hranu i poljoprivredu, istakao je da u SAD postoje velike šanse za plasman prehrambenih proizvoda iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i da se to mora iskoristiti.
IZVOR:24SEDAM I FOTO: PEXELS
