Novi talas epidemije, prvenstveno zbog otkazivanja proslava, doveo je do toga da promet mesa u Srbiji padne za čak 15 do 25 odsto, a gubitke beleže i mali proizvođači i mesne industrije.
Ne pomažu ni niske cene žive stoke, ali ni akcijske prodaje mesa u trgovinama.
Trenutna cena jagnjadi, čija je ponuda retka, kreće se od 220 do 230 dinara po kilogramu žive vage, cena prasadi ostala je na višemesečnom nivou od 200 dinara, dok se, po podacima sa stočnih pijaca, tovna junad slabo prodaju po ceni od 1,8 evra po kilogramu žive vage.
U tim cenama proizvođač nigde sebe nije pronašao, bilo da je reč o jagnjadima, prasadima ili teladima, svi su u gubitku. Pogledajte koliko samo treba uložiti u proizvodnju tovnih svinja.
Kilogram najjeftinijeg koncentrata je do 38 dinara, a za kilogram prirasta jednog tovljenika potrebno je tri kilograma, što je od 105 do 118 dinara. Tu treba dodati rad proizvođača, transport, električnu energiju.
I sa prodajom je teško, a iako su slave počele, nijedno prase nisam prodao, jer svi sada slave u krugu porodice – žali se Branko Đuričić, odgajivač svinja iz valjevskog kraja.
Iako poskupljenja mesa ove godine nije bilo upravo zbog cene žive stoke na tržištu, u kasapnicama i marketima kažu da je promet znatno manji nego u istom periodu prošle godine. Osim stočara i trgovaca, zbog epidemije gubitke beleži i velika mesna industrija.
Pad prometa je između 15 i 25 odsto, što je drastična cifra, a poslovanje trpi od samog početka epidemije, jer su na početku prestali da rade hoteli, restorani, studentski domovi. U ovom trenutku ne pomaže ni obaranje cena naših proizvoda, koje su već 10 posto niže nego lane u ovo doba. Ide se i na akcijske popuste od 15 odsto, ali uzalud. Epidemija je lančano uticala na sve, kupovna moć potrošača je pala, evidentan je i strah ljudi koji novac čuvaju za “crne dane” plašeći se da će kriza potrajati. Drugih poremećaja na tržištu koja bi izazvala sve ovo, sem korone, jednostavno nema – kažu u jednoj poznatoj mesnoj industriji.
Manje posla imaju i u pečenjarama, sem onih koje su ujedno i veći ugostiteljski objekti u turističkim centrima ili su „na glasu“ zbog svog kvaliteta. Ostali, međutim, isitiču da celo jagnje i prase niko više ne kupuje, a Miloš Đurić iz šabačke pečenjare „Đurić“ navodi da se kupovina svela na par kilograma mesa „čisto ljudi da obeleže slave ili rođendane u krugu porodice“.
Ukoliko se nastavi ovakav trend i sa sadašnjim problemima, sledeće godine može doći do vrlo negativnih i dalekosežnih posledica, što će dovesti do opadanja brojnog stanja u stočarstvu širom Srbije. Promet mesa odavno u Srbiji nije bio manji.
IZVOR: BLIC I FOTO: BLIC
