Prethodne godine proizvođači krompira u Srbiji bili su zadovoljni cenom, a ove godine mnogi neće uspeti da pokriju ni troškove proizvodnje.
Neke nevladine organizacije pokrenule su akciju koja bi podstakla prodaju, ali će se u rešavanje problema uključiti i Ministarstvo poljoprivrede.
Šest meseci proizvodnje, tri meseca pakovanja, a potom zima – za mnoge proizvođače pored pijačnih tezgi. Čestro i spavaju među džakovima višemesečnog rada.
Iako je cena krompira bila niska, mnogi nisu uspeli da prodaju ni minimalne količine. Neki proizvođači smatraju da je razlog veći uvoz tog povrća.
Proizvođači krompira iz brdsko-planinskih krajeva Zapadne Srbije tvrde da se razlika u kvalitetu najbolje uočava na poprečnom preseku njihovog i krompira koji je iz uvoza.
„I mi mnogo manje koristimo hemijskih sredstava za zaštitu tog krompira. I kvalitet tog krompira nikada ne može nijedan drugi krompir da se meri sa kvalitetom našeg brdsko-planinskog“, ukazuje Ilija Mirosavić iz Tabanovića kod Požege.
U pomoć stižu i nevladine organizacije i urdruženja
Novosadska fejsbuk grupa „Tate“ akcijom na društvenoj mreži uspela je da pospeši prodaju za nekoliko ivanjičkih proizvođača.
„Prodali su nam kamion od trinaest tona, od čega smo mi deo para koje zaradimo dali na fondaciju i pomoć njihove sugrađanke Milice Tupanjac, za njeno lečenje“, navodi Ivana Pantelić iz Katića.
„Ubrzo smo nakon toga kontaktirani i od strane proizvođača iz Arilja, Despotovca iz drugih naselja, koji su u sličnom problemu i kažu pomozite nam molim vas. Ali Novi Sad sam, to jedno fejsbuk udruženje ne može da pomogne svima, ipak je to na nivou države da na neki način pomogne“, ukazuje Jovica Vukša iz grupe „Tate“.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da se pregovara sa velikim ritejlovima i drugim korisnicima ove robe.
„Nemojte zaboraviti da mi imamo studentske centre, da mi imamo bolnice, koji su svi konzumenti toga“, dodaje Nedimović.
U akciju prodaje uključila se i fejsbuk grupa iz Kragujevca, ali proizvođači smatraju da su rešenje mere koje primenjuju pojedine zemlje EU.
„Nekih pet evro centi je subvencionisala Hrvatska njihove proizvođače krompira, jer su i oni u problemu isto zbog prevelike količine robe na tržištu“, ukazuje Ilija Mirosavić.
Zbog toga će setva u aprilu biti drastično umanjena. Krompira će sigurno imati za sopstvene potrebe, ali će malo ko odlučiti da u proizvodnju uloži 13, a dobije deset dinara za kilogram – jer tu nema nikakve logike.
IZVOR: RTS I FOTO: RTS
