Čuveni pevač Predrag Živković Tozovac preminuo je pre pet godina, a iza sebe je ostavio brojne vanvremenske hitove.
Tozovčeva čuvena pesma „Jeremija“ objavljena je 1971. godine i brzo je postala hit, ali je malo poznato da je pevač zbog nje imao velike probleme i na kraju se privremeno iselio iz Jugoslavije.
Poznato je da je u to doba vođena stroga kontrola tekstova pesama i da se sankcionisalo sve što bi moglo da se protumači kao isticanje nacionalnih obeležja, naravno, izuzev jugoslovenskih. Iako se ništa eksplicitno ne pominje u pesmi, već je opevao jednog vojnika sa sela, Tozovac je zbog „Jeremije“ više puta saslušavan od strane organa Državne bezbednosti.
Zbog te hajke odlučio je da se odseli u Nemačku, gde je proveo dve godine, a po povratku su nastali problemi.
„Pasoš su mi oduzeli za vreme Tita zato što sam pevao našim ljudima u inostranstvu, to se tada smatralo kao izdaja. Odnosno, tako su smatrali pojedinci u državnom aparatu. I mnogim mojim kolegama koji su išli preko oduzimali su pasoš. Često su me pozivali na saslušanja. Ali i to je prošlo, pasoš su mi vratili Draža Marković i Branko Pešić“, rekao je legendarni pevač u intervjuu za magazin Vreme i dodao:
„Ja mislim da imam pravo da branim Jeremiju zato što je to izuzetno lepa pesma. Nema mnogo narodnih pesama koje na takav način govore o svakodnevnom životu, a to je pesma, eto tako, o jednom seljaku i ratniku. Ima pesma i o vojvodi Sinđeliću koja nije nacionalšovinistička, nego je pesma o jednom ustaniku koji se borio protiv okupatora. Ne vidim šta je tu problematičnije od partizanskih pesama, ili onih koje su pevali četnici. Ali, u vezi sa tim celim slučajem, ne mislim da sam bio žrtva politike na nekom visokom nivou. Neko se tu na meni dokazivao, neka sitna duša i udvorica. Ne verujem da je to stiglo do Tita, što bi se on time bavio. Uostalom, pevao sam mu nekoliko puta.“
Skandal je započeo sasvim naivno zbog njegove bliske prijateljice, nekadašnje urednice na Radio Beogradu Rade Trifunović.
„To je jedna tužna priča. Jeremija nikad nije bio zabranjen. U to vreme, 1971, moja dobra drugarica Rada Trifunović bila je urednik na Radiju Beograd 202. Ja sam pevao Jeremiju na „Kolarcu“, bila je neka svečanost na kojoj sam nastupio. Posle sam je i snimio, i pesma je postala hit preko noći. Za Novu godinu 31. decembra 1971. počelo je emitovanje Drugog programa Televizije Beograd, prvi put u koloru i prva pesma koja je emitovana bila je Jeremija. Nešto kasnije, 1972. godine, na Beogradu 202 su birali hit nedelje i hit meseca. I Rada bezveze stavi Jeremiju kao predlog među zabavne pesme. Međutim, počnu da stižu glasovi samo za Jeremiju i ona se uplaši, skine tu pesmu i stavi Mirjanu. I naravno, neka udvorica je to primetila, pa iz toga nastane konstrukcija: Tozovac srbovao, skinuli ga sa radija, Tito ga zabranio…“, rekao je Tozovac i dodao:
„Onda kreće kampanja o Tozovcu četniku. Bio sam na gostovanju u Bečićima kad je krenuo jedan strašan feljton u „Novostima“ s naslovom „Ugled za šaku dolara“, o tome kako smo kolege i ja po Americi pevali četnicima, i kako, eto, za šaku dolara, pevamo po „četničkim jazbinama“. Sutradan, drugi nastavak, samo o meni. Kad čaršija nekog hoće da uništi, onda krenu priče do te mere da čovek više ne može da podnese, mogu da te dovedu do toga da samoubistvo izvršiš. Mislim da je nekima ovde trebalo da naprave od mene srpskog Vicu Vukova, pa im je zgodno došlo. Evo ga Tozovac, srbuje, daj da mu malo pomenemo kevu. Tu se par ljudi krvavo ogrešilo o mene. Ali, šta sad, život je i da se trpi, nije samo da se uživa.“
Na kraju je saznao ko je stajao iza svega, ali i ko mu je pomogao.
„Poklopilo se da to bude u ono vreme kad su pali Latinka Perović, Marko Nikezić i oni liberali. Pa, neki operativac iz Državne bezbednosti je bio ambiciozan i našao saveznike među novinarima. Svako malo sam išao na razgovore. Na kraju mi je oduzet i pasoš, pa su mi ga kasnije vratili Draža Marković i Branko Pešić.“
„Nemam ja ništa protiv policije, mi smo u Jugoslaviji imali odličnu vojsku i policiju. U svakom pogledu je bio red u ovoj zemlji, ali ako se moć zloupotrebi bilo gde, onda ljudski životi stradaju. Tako je u vojsci, policiji, kod lekara i kod vas novinara: imate moć da radite ono što vam je posao, ali ako je zloupotrebite, nekom ode glava. Ubica si bez puške. Sramota je da kažu da sam ja napolju pevao četnicima. Nemam ja ništa protiv četnika, ali ja sam dok je rat trajao bio dete od pet-šest godina. Ne znam ništa o tome, ne znam ništa o Draži. Ja, bre, tek sad čitam u novinama o tome, ali isto mi je da učim o tome i o Karađorđu, o caru Dušanu. Za moju generaciju istorija počinje sa ofanzivama.“
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
