Premijera predstave “Kamiondžijska bajka” zakazana je za 17. maj, a prva repriza je 18. maja u pozorišnoj Sali Kulturnog centra “Nikola Tesla” u Čikagu (7939 43rd St, Lyons, il, 60534).
Glumac Igor Obradović u predstavi igra Đoleta i kaže da su ovim komadom pokušali da dočaraju sadašnjost u Čikagu.
Kako si gradio lik, inspiracija je svuda oko nas, bliska tema za mnoge?
Pa iskreno, inspiraciju za lik nisam nešto posebno tražio. Đole je jedan običan mladić kojeg možete sresti u svom komšiluku, da li on bio Srbin, Crnogorac, Bosanac, Makedonac, Hrvat, Slovenac ili možda Rus, Poljak, Kinez, Meksikanac. Kroz ulogu sam želeo da prikažem više taj naš srpski duh, koji nas i pored svih „muka“ kroz koje prolazimo vodi napred. To je jedan narodski lik, pa sam želeo narodski da ga odigram, da ga približim svima nama, ne da odigram na toliko ozbiljan način, kakav je možda on u realnom životu.
Kako teku probe, raspoloženje u ansamblu, koliko uživate a koliko je teško, ko se sve krije u ovoj bajci?
Kako se približavamo premijeri, samim tim i probe postaju ozbiljnije a glumci sve posvećenije ulaze u karaktere svojih likova, što nam olakšava stvaranje predstave. Atmosfera na probama je pre svega radna, posebno mi je drago kada vidim ozboljnost i želju kod svih glumaca. Veliko je zadovoljstvo raditi sa svim ovim ljudima koje je Antonije okupio i sa svojom energijom i dirigentskom palicom vodi ka premijeri. U predstavi igraju posebno odabrani ljudi, a Kovačević kao scenarista i reditelj birao ih je baš po karakteru likova, koje je smestio u ovu našu bajku, a nekima je zadao i veoma težak zadatak tranformacije. Ali uz njegovu pomoć, mislim da su svi glumci dostigli svoj maksimum ili su veoma blizu. Ovde imamo glumaca koji se prvi put susreću sa pozorištem sa ove strane zavese, do onih poput Stefane Pešić koji se već dokazala publici u Čikagu kao veoma talentovana i dobra glumica, sa višegodišnjim iskustvom, pa verujem da su njeni saveti, kao jedne važne karike našeg pozorišta dobrodošli kolegama na sceni i van nje. Koliko smo svi zajedno uspeli da na neki način dočaramo sadašnjost u Čikagu, ostaje na našoj probirljivoj publici da proceni.
Već sama objava i plakat izazvali su ogromno interesovanje, mnogi se pronalaze?
Tako je, oduševio sam se najavom koju je Kovačević pripremio, i koja u stvari dovoljno govori o samoj predstavi, ali ne otkriva puno toga. Verujem da će se u većini likova iz predstave mnogi od nas prepoznati. Ovo će biti jedinstvena prilika da publika vidi nešto veoma posebno i baš se radujem tome. A nadam se da ćemo mi kao trupa, uspeti da vam priču dočaramo na onaj način, na koji je pisac želeo da je kroz svoje vešto pero ispriča.
Da pozovemo publiku, gde i kada je premijera, kako do karata?
Premijera i prva repriza zakazane su za 17. i 18. maj od 20:00 sati u pozorišnoj sali Kulturnog centra “Nikola Tesla” u Lyons-u. Najverovatnije da tog istog vikenda gostujemo u Milvokiju, znaćemo uskoro više detalja, takođe već postoje pozivi za još neke gradove, koje nismo uspeli da obiđemo sa našom prvom predstavom, iskreno se nadam da bi sa ovom to mogli. Moram napomenuti da je “Kamiondžijsku bajku” finansijski pomogla i Uprava za saradnju s dijasporm i Srbima u regionu sa kojom imamo odličnu saradnju od našeg osnivanja. Karte kao i obično mogu da se kupe online po ceni od $30 ili na vratima ako ostane neko slobodno mesto, po ceni od $40.
Kako sve postižeš, i rad sa klincima, i pozorište, i film?
Bila je ovo veoma uspešna sezona u novoosnovanom Srpskom dramskom pozoristu ili kako se mi interno šalimo, trećem pozorištu. Sve nam je na tri, pa smo izveli tri premijerne predstave, i imali nekoliko gostovanja. Sa dečijom predstavom “Ko se zadnji smeje” po tekstu Silvije Otašević, pisanom specijalno za naše pozorište stigli smo do Floride i pokazali da upornošću, dobrom voljom, pozitivnom energijom, a pre svega zajedničkim snagama, možemo dosta toga da ostvarimo i poslužimo kao primer generacijama koje dolaze, ističe Igor Obradović.
Šta nam spremaš sa najmlađim grupama pri Crkvi?
Dečija dramska sekcija (4-10 godina) našeg pozorišta već uveliko sprema predstavu “Pepeljuga” i nadamo se premijeri na jesen. Takođe veoma mi je drago da naša školica glume veoma dobro napreduje i to trenutno najviše zahvaljujući Sanji koja mi se pridružila i koja vredno i predano radi sa našim najmlađim glumcima. Takođe sad već „iskusni glumci“ sa predstavom „Ko se zadnji smeje“ nakon veoma uspešne mini turneje po Floridi imaju poziv za gostovanje po Kanadi, pa se već organizujemo oko tog putovanja. Naravno oni svi u međuvremenu pohađaju našu školicu glume jer žele da usavrše svoje likove iz predstave. Koristim priliku da pozovem sve oni koji žele da pohađaju našu školicu glume, neka nam se jave na info@serbiandramatheatre.com, upis za novu sezonu je u toku, a broj mesta ograničen! Radimo sa decom uzrasta 5 i više godina, poziva sve Igor Obradović.
Planovi, fim, pozorište, i još neka iznenađenja, navikli smo od tebe?
Da krenemo od dečijeg pozorišta, osim „Pepeljuge“ i turneje sa starijom grupom, od septembra planiramo nekoliko glumačkih radionica, javnih časova i takmičenja u recitacijama, nakon što se svi vratimo sa odmora. U narednom periodu planiramo da obnovimo predstave “Boing Boing”, “Koštana”, sa nekim novim glumcima koji će, nadam se imati istu energiju koju smo imali radeći na ovim predstavama ranije, a tu je još par zanimljivih tekstova koji čekaju. Takođe radimo na tome da organizujemo festival ili sabor Srpskog teatra, gde bi pozvali sva naša pozorišta iz dijaspore, a i ona iz matice. Što se filma tiče, i tu ima nekih planova i zakazanih snimanja, ako nam vreme dozvoli.
Za predstavu “Kamiondžijska bajka” još od prve najave vlada ogromno interesovanje, zato što pre nabavite karte, jer je spektakl zagarantovan.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
