Internacionalni filmski magazin „Sight and Sound“ sprovodi najveću anketu u kojoj učestvuje veliki broj filmskih kritičara širom sveta. Oni odlučuju o sudbini najboljih filmova svih vremena.
Ova anketa sprovodi se na svakih 10 godina i evo koji filmovi su se našli na poslednjoj listi:
VRTOGLAVICA, ALFRED HIČKOK, 1958.
U vanvremenskom filmu koji se bavi temom opsesije, bivši detektiv koji ima strah od visine angažovan je da prati ženu koja je opsednuta prošloću. Vrtoglavica je od strane kritičara dobila 191 glas.
GRAĐANIN KEJN, ORSON VELS, 1941.
Debitantski film Orsona Velsa je remek delo koje se uvek nalazi u samom vrhu kada se govori o najboljim filmskim ostvarenjima svih vremena. To je priča o Čarlsu Fosteru Kejnu, novinskom magnatu čija se borba za moći odražava na sve u njegovoj okolini. Priča prati nastojanja jednog novinara da otkrije na šta je Kejn mislio kada je na samrti rekao „pupoljak“. Tako istražujući, novinar saznaje detalje o životu jednog ekstremno bogatog i moćnog i isto toliko nesrećnog čoveka. Građanin Kejn je od strane kritiičara dobio 157 glasova.
TOKIJSKA PRIČA, JASUDŽIRO OZU, 1953.
Japanska filmska drama u kojoj su glavni protagonisti ostareli bračni par Sukiši i Tomi Hirajama koji dolaze iz provincije u Tokio u posetu svojoj deci. Deca im ne posvećuju vreme, pa se roditelji osećaju zapostavljenim. Jedino njihova snaja Noriko, udovica njihovog sina poginulog u ratu, pokušava da ih zabavi i sasluša. Tokijska priča je od kritičara dobila 107 glasova.
PRAVILO IGRE, ŽAN RENOAR, 1939.
Pravilo igre je savremena adaptacija komedije Marijanini kaprici (Les Caprices de Marianne) francuskog romantičarskog pesnika i komediografa Alfreda de Misea (1810-1857). Film je pravljen po modelu klasične pozorišne farse Marivoa i Bomaršea iz 18. veka, a muzika je pravljena na osnovu dela Mocarta, Johana Štrausa i Šopena. Ovaj film je od strane kritičara dobio 100 glasova.
IZLAZAK SUNCA: PESMA O DVA LJUDSKA BIĆA, F.V. MURNAU, 1927.
Melodrama, u pravom smislu te reči nalazi se na listi najboljih filmova. Film je univerzalna priča o ljubavi urađena po kratkoj priči nemačkog književnika Hermana Zundermana. U filmu se ne zna gde je radnja smeštena, a glavne uloge nemaju imena kako ljudi širom sveta mogli da se prepoznaju. Film je od kritičara sajta „Sight and Sound“ dobio 97 glasova.
2001: ODISEJA U SVEMIRU, STENLI KJUBRIK, 1968.
2001: Odiseja u svemiru je blještavo, Oskarom nagrađeno postignuće Stenlija Kjubrika, snažna drama o sukobu čovjeka i mašine, zapanjujuća igra muzike i pokreta. Kjubrik je scenario za film napisao zajedno sa Arturom Č. Klarkom. Odiseja je od kritičara dobila 90 glasova.
TRAGAČI, DŽON FORD, 1956.
Američki vestern film u kom glavne uloge igraju: Džon Vejn, Džefri Hanter i Natali Vud. Tragači su od kritičara dobili 78 glasova.
ČOVEK SA FILMSKOM KAMEROM, DZIGA VERTOV, 1929.
Osmi najbolji film svih vremena (sa 68 glasova) prema mišljenju kritičara čuvenog britanskog filmskog magazina je eksperimentalni ruski nemi film. Čovek sa kamerom bio je kulminacija Vertovljeve teorije Kino – oko, koja je polazila od teze da je kamera instrument nalik ljudskom oku, pa ju je stoga najbolje koristiti za dokumentovanje događaja iz stvarnog života. Čovek sa kamerom bio je tehnički vrlo avangardni film, koji još danas zrači originalnošću i vitalnošću.
STRADANJE JOVANKE ORLEANKE, KARL DRAJER, 1928.
Stradanje Jovanke Orleanke, francuske heroine, jedno je od malog broja remek-dela koja imaju trajnu estetsku vrednost. Od strane žirija prestižnog britanskog magazina, ovo ostvarenje dobilo je 65 glasova.
8½, FEDERIKO FELINI, 1963.
Maestralni Italijan je za svoje autobiografsko ostvarenje od filmskog žirija osvojio 64 glasa i deseto mesto. Film prati priču režisera koji doživljava blokadu kreativnosti, baš kakvu je on imao neposredno pre stvaranja ovog filma.
OKLOPNJAČA POTEMKIN, SERGEJ AJZENŠTAJN, 1925.
Sovjetski, crno-beli, nemi film snimljen je po narudžbini povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice prve ruske revolucije 1905. godine, koja je ugušena od strane carskog režima. U osnovi filma je jedan siže – bunt mornara oklopnjače „Potemkin“ u Odesi. Jedan od najuticajnijih filmova svetske kinematografije od stručnog žirija dobio je 63 glasa.
ATALANTA, ŽAN VIGO, 1934.
Ako postoji vrhunski buntovnik i umetnik XX veka, onda je to Žan Vigo, a kruni njegovog rada Atalanti, kritičari uglednog časopisa dali su 58 glasova. Film Atalanta govori o mladoj Juliji koja pristaje da živi na brodu svog voljenog muža kapetana Žana. Alegorijska priča o nezaboravnoj ljubavi lepe Julije i kapetana Žana jedna je od najlepših ljubavnih priča ikada ispričanih.
DO POSLEDNJEG DAHA, ŽAN-LIK GODAR, 1960.
Jedan od najranijih, najuticajnijh krimi-drama Francuskog Novog talasa od dobio 57 glasova i završio na 13. mestu najboljih filmova.
APOKALIPSA DANAS, FRANSIS FORD KOPOLA, 1979.
Radnja filma, koji je na ovoj listi osvojio 53 glasa, smeštena je u vreme Vijetnamskog rata, a događaji u filmu su slobodna interpretacija romana Džozefa Konrada Srce tame.
KASNO PROLEĆE, JASUDŽIRO OZU, 1949.
Dva filma čuvenog japanskog reditelja našla su se među prvih petnaest najboljih filmova, a od strane žirija dobio je 50 glasova. Priča istražuje odnos oda, udovca i njegove ćerke koja nije udata. Reč je o realističnoj odi srednjoj klasi i „običnim ljudima“ i njihovoj emotivnosti. Dramaturški i stilski film je strukruriran u četiri segmenta, pri čemu se Ozu kloni romantizma i patetike.
IZVOR: Nationalgeographic.rs I FOTO: PIXABAY
