Nikola Tesla će ostati upamćen kao jedan od najplodonosnijih naučnih umova savremenog doba, čovek čiji su pronalasci omogućili proizvodnju i prenos struje, odnosno elektrifikaciju gradova zbog čega je čovečanstvo ušlo u novo doba tehnološkog i industrijskog razvoja.
Rođen je u Smiljanu 10. jula 1856. godine kao četvrto od petoro dece u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine. Pokazujući snažan talenat za nauku i istraživački rad, po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja, sa 19 godina se seli u Grac gde pohađa Politehničku školu.
Izuzetno predan učenju Tesla tokom studija vrlo malo spava, provodi mnogo vremena čitajući, a ispite polaže sa najvišim ocenama. Profesori šalju pisma njegovom ocu da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.
Ispostaviće se da formalno visoko obrazovanje neće moći da završi zbog spleta okolnosti i nedostatka novca (dva puta je odbijan za stipendiju u Matici srpskoj). Od Graca, preko Maribora i Praga stiže u Budimpeštu 1881. gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji „Američka telefonska kompanija“.
Tamo mu se prvi put javila ideja o principu rotirajućeg magnetnog polja, a potom je razvio plan za indukcioni motor – prvi korak ka uspešnom iskorišćavanju naizmenične struje.
U Pariz se seli godinu dana kasnije da radi u firmi Tomasa Edisona na unapređenju električne mreže, a 1883. godine tokom zadatka u Strazburu pravi prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja.
Rat sa Edisonom i partnerstvo sa Vestinghausom
Već naredne godine, sa pismom preporuke i četiri centa u džepu stiže u Njujork gde se zaposlio kod Edisona. Iako je Tesla održao svoj deo pogodbe da prepravi i unapredi generator jednosmerne struje, Edison je odbio da mu plati.
Ubrzo je došlo do razlaza njih dvojice, a posle i do „rata struja“.
Ubeđen da je naizmenična struja budućnost, Tesla osniva kompaniju „Tesla električno osvetljenje i proizvodnja“. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju napravio 1887. godine, a 1888. počinje rad sa industrijalcem Džordžom Vestinghausom, koji je otkupio prava na Teslin patent polifaznog sistema.
Dobili su ponudu da osvetle Svetski sajam u Čikagu 1893. godine, a tokom nje predstavili su posetiocima sistem naizmenične struje. Tesla, veoma umešan i kao šoumen, atraktivnim nastupima objašnjavao je princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora. Posetioci su takođe bili oduševljeni njegovim fluoroscentnim sijalicama.
Posle mučnog i teškog sukoba sa Edisonom, koji je na sve načine pokušavao da progura sistem jednosmerne struje, Vestinghaus i Tesla izašli su kao pobednici. Vestinghaus je zbog dugotrajnog sukoba umalo bankrotirao, pa je Tesla pocepao ugovor i oslobodio američkog preduzetnika obaveze plaćanja korišćenja patenata.
Iks-zraci, radio i bežični prenos
Teslin briljantni um se nije fokusirao na samo jednu oblast, već je eksperimentisao u mnogim poljima. Tako se još 1887. godine zainteresovao za ono što će se kasnije nazvati iks-zracima, a narednih nekoliko godina osmislio je uređaje koje će kasnije koristiti Vilhelm Rendgen pri otkriću iks-zraka 1895. godine.
Tako je 1891. godine izumeo „Teslin kalem“ koji su se decenijama kasnije koristili u radio predajnicima i drugoj elektronskoj opremi.
Uvek zainteresovan za daljinsko upravljanje i slanje signala, Tesla je nakon nekoliko prethodnih patenata objavio izum prvog teleautomatizovanog broda kojim je daljinski upravljao, što je demonstrirao pred publikom u Medison skver gardenu.
U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine bavio se bežičnim prenosom električne energije, pokušavajući da iskoristi Zemlju kao provodnik. Takođe je radio i brojne eksperimente bežične telegrafije.
Vrativši su u Njujork 1900. godine kada počinje gradnja kule „Vardenklif“ koji je trebalo da služi kao Svetska radio stanica. Međutim, 1902. godine zatiče ga vest da je Guljelmo Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos radio-signala.
Američki Zavod za patente 1904. godine dodeljuje Markoniju patent na radio. Italijanski inženjer 1909. godine dobija Nobelovu nagradu, što je mnogo pogodilo Teslu, a takođe i lažna vest 1915. godine da će sa Edisonom podeliti Nobela za fiziku.
Umro siromašan, a bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli
Za života je ostvario tek nekoliko bliskih prijateljstava i to sa piscima Robertom Andervudom Džonsonom, Markom Tvenom i Frensis Merion Kroford. Poznat po ne baš ekonomičnom upravljanje novcem, važio je za ekcentrika, a mnogi su znali za njegov strah od mikroba.
Poznije godine proveo je sve više izolovan i opsednut bizarnim idejama. Na njegov 75. rođendan magazin Tajm ga je stavio na svoju naslovnu stranu.
Preminuo je od srčanog udara 7. januara 1943. godine u hotelu Njujorker. Tim povodom oglasio se i gradonačelnik Njujorka: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće.“
Bez njegovih izuma savremena civilizacija izgledala bi potpuno drugačije. Patentirao je oko 700 pronalazaka.
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine predloženo je da jedinica jačine magnetnog polja dobije Teslino ime, a četiri godine kasnije to je i ozvaničeno.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
