Pranje veša na niskim temperaturama poslednjih godina postalo je gotovo standard. Proizvođači mašina promovišu „eko programe“, domaćinstva štede energiju, a deterdženti se reklamiraju kao efikasni i u hladnoj vodi. Ipak, pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li je takvo pranje uvek bezbedno sa zdravstvene tačke gledišta.
Stručnjaci upozoravaju da odgovor nije jednoznačan i da sve zavisi od vrste veša, namene i zdravstvenog konteksta u domaćinstvum, navodi se u istraživanju „European Center for Disease Prevention and Control“
Za razliku od tvrdnji koje se često pojavljuju u popularnim tekstovima, bakterije ne „žive“ na jednoj univerzalnoj temperaturi, niti ih je moguće jednostavno povezati sa telesnom temperaturom čoveka. Ono što mikrobiologija jasno pokazuje jeste da nisko temperaturno pranje ne uklanja sve mikroorganizme, posebno one koji se nalaze na tekstilu kontaminiranom telesnim tečnostima.
Istraživanja objavljena u časopisima kao što su Journal of Applied Microbiology i PLOS ONE pokazuju da pranje na 30 ili 40 stepeni može smanjiti broj bakterija, ali ih ne eliminiše u potpunosti. Posebno su otporni pojedini sojevi bakterija poput E. coli, Staphylococcus aureus i enterokoka, naročito kada se peru zajedno sa drugim komadima veša.
Važno je naglasiti da prisustvo bakterija ne znači automatski i opasnost po zdravlje. Međutim, u određenim situacijama rizik raste.
Prema preporukama britanskog NHS-a i američkog CDC-a, donji veš, peškiri, posteljina i dečja odeća spadaju u kategoriju tekstila koji bi trebalo prati na višim temperaturama, naročito ako u domaćinstvu ima male dece, osoba sa oslabljenim imunitetom ili ako je neko bio bolestan.
Razlog je jednostavan. Ovi komadi veša najčešće dolaze u direktan kontakt sa kožom, znojem, sekretima i drugim biološkim materijalom. Pranje na 60 stepeni značajno smanjuje količinu potencijalno patogenih mikroorganizama i smatra se granicom koja pruža razumnu zdravstvenu sigurnost.
Suprotno popularnim tvrdnjama, pranje na 90 stepeni nije neophodno u svakodnevnim uslovima, osim u posebnim situacijama, poput bolničkog okruženja ili tokom zaraznih bolesti.
Još jedan problem koji stručnjaci često ističu jeste sama mašina za pranje veša. Vlažno okruženje, ostaci deterdženta i pranje na niskim temperaturama pogoduju stvaranju biofilma, posebno u gumi vrata, fioci za deterdžent i cevima.
Studije su pokazale da se u loše održavanim mašinama mogu zadržavati bakterije i plesni koje se potom prenose na tek opran veš. Zbog toga proizvođači i zdravstvene institucije preporučuju povremeno pranje prazne mašine na visokoj temperaturi, uz odgovarajuće sredstvo za čišćenje ili program za održavanje.
Stručni konsenzus danas glasi da niske temperature nisu same po sebi opasne, ali da nisu univerzalno rešenje za sav veš. Majice, farmerke, odeća koja ne dolazi u direktan kontakt sa intimnim delovima tela ili nije vidljivo zaprljana, mogu se bez problema prati na 30 ili 40 stepeni.
Sa druge strane, donji veš, peškiri, posteljina i dečja odeća zahtevaju višu temperaturu kako bi se smanjio mikrobiološki rizik. U tom kontekstu, zdravlje ima prednost nad minimalnom uštedom energije.
Pranje veša na niskim temperaturama nije greška sama po sebi, ali postaje problem kada se primenjuje bez razmišljanja i selekcije. Nauka ne podržava dramatične tvrdnje da je takvo pranje direktna pretnja zdravlju, ali jasno ukazuje da 60 stepeni ostaje zlatni standard za higijenski osetljiv veš.
Prava ravnoteža postiže se kombinovanjem različitih temperatura, redovnim održavanjem mašine i razumevanjem šta zaista treba dezinfikovati, a šta može bezbedno ostati u „eko režimu“.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
