Svojevrsne žrtve pandemije Covida 19 su i razjedinjene porodice i rodbine čiji pojedini članovi žive i rade u rasejanju pa ne mogu skoro godinu dana da se vrate u Srbiju i vide se sa najbližima čak ni tokom praznika. Ovo je priča o njima koje je „nevidljivi neprijatelj zarobio“ u Grčkoj, na Malti i u Nemačkoj…
Zlosrećna pandemija Covida 19 sve je okrenula naopačke pa nam je tako pomešala i osećanja tokom novodišnjih i božićnih praznika. Tako mi koji živimo u Srbiji jedva čekamo da otputujemo u inostranstvo makar na odmor, a naši koji žive „preko“ maštaju o danu kada će doći u domovinu. A, zapravo, svi smo se uželeli samo jednog – da se vidimo, izljubimo i zagrlimo. To sve staje u jedno, u normalan život, piše “Blic”!
Nažalost, taj normalan život već 10 meseci nije moguć ni kod kuće, ni na putu od kuće do posla i nazad, a kamoli na putu van zemlje. Na svakoj granici postoje manje-više posebna pravila, svuda se traži PCR test na Covid 19, propisuje karantin…Procedure traju satima, danima… Letovi su redukovani, avio linije izmenjene… Sve to zbog korone, što dodatno komplikuje život onih čije su porodice u rasejanju.
Zato je ovih dana u Srbiji možda i najmanje gastarbajtera u poslednjih 30 godina. Mnogi naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu odustali od odmora u domovini jer ne žele da im se „putešestvije“ pretvori u noćnu moru u kojoj mogu da izgube i posao ako ne stignu na vreme da se vrate u zemlju gde rade.
Kako su podneli to da i Novu godinu i Božić slave u tuđini otkrivaju u ispovesti za „Blic“.
Ne idem u Srbiju jer ne želim da rizikujem posao u Grčkoj
Zorica Nikolić već četvrt veka živi i radi u Grčkoj, na Halkidikiju, u letovalištu Neos Marmaras, ali ovo joj je prvi put da je toliko dugo odvojena od domovine.
– Poslednji put u Srbiji sam bila još 15. marta. Ćerka i ja smo izašle iz zemlje bukvalno dva sata pre nego što su se zatvorile granice zbog pandemije Covida 19. Dakle, još malo pa godinu dana kako nisam bila u svojoj zemlji. Mnogo mi nedostaju svi. I rodbina i prijatelji – sa setom u glasu priča Nikolić za „Blic“.
Rođena Srpkinja udala se pre 25 godina za Grka i odselila u Neos Marmaras gde je vlasnica supermarketa. Nažalost, deli muku većine onih koji zbog posla ne mogu već mesecima da dođu u Srbiju, a čije su porodice u rasejanju.
– Situacija u Grčkoj u vezi sa protivepidemiološkim merama menja se maltene iz dana u dan. Tako da nikad nisi siguran da li ćeš morati u karantin ako se, primera radi, vratiš iz Srbije u Grčku. A radim takav posao da ne mogu sebi da priuštim taj luksuz da, na primer, dve nedelje ne budem u supermarketu zbog karantina. Ne smem da rizikujem – objašnjava Zorica i dodaje da prošla godina bila tragična u Grčkoj i kada je reč o turizmu, ali i poljoprivredi.
Kako kaže, u Neos Marmarasu karantin zbog Covida 19 traje već dva meseca.
– Nema slobodnog kretanja, kada se izlazi napolje šalje se SMS poruka. Ne može da se ide, recimo, do Soluna. Od 21 sat do pet sati ujutru je policijski čas. Rade samo supermarketi, prehrambeni objekti, apoteke i benzinske pumpe. Kafići i restorani uopšte ne rade. Iako na Halkidikiju niko još nije umro niti je bio teže bolestan od korone. PCR test košta 80 evra – apostrofira Nikolić koja se i pored svega nada da će se uskoro moći da dođe u Srbiju.
Ne mogu u domovinu zbog karantina na Malti
Da je pandemija Covida 19 izrodila i opštu konfuziju na saobraćajnicama širom sveta na kojima su gotovo svi „slepi“ putnici pokazuje i priča Dragane A. sa Malte. Poslednji put u Srbiji bila je pre tačno godinu dana, a od tada su se uslovi putovanja u domovinu i povratka nazad menjali kao na traci.
– Za Srbiju praktično od početka pandemije ne postoje direktni letovi. Postoji mogućnost da se ide za Srbiju preko Mađarske, Austrije ili Bugarske uz negativan PCR test koji je na Malti besplatan i to nije problem. Čak neki kažu da za Bugarsku ne treba PCR test. Međutim, problem je povratak na Maltu – naglašava Dragana koji već skoro četiri godine radi u ovoj sredozemnoj zemlji u ugostiteljstvu, turizmu i zdravstvu.
Kako kaže, prilikom povratka iz Srbije na Maltu obavezan je uz PCR test i dvonedeljni karantin.
– To je najveća nevolja jer praktično moraš 14 dana da budeš u karantinu i da ne radiš,a to ti nijedan poslodavac neće dozvoliti odnosno neće te plaćati dok si u karantinu. Takođe, pravilo je takvo da ako živiš sa cimerkom ili sa više ljudi svi oni moraju zajedno sa tobom da budu u karantinu. Dakle, u problem dovodiš i ukućane – opisuje nezavidnu situaciju Dragana.
Posle svega, ostaje joj samo nada da će se uskoro videti sa najbližima.
– Uželela sam se cele porodice i prijatelja koji žive u Srbiji. Nikada nisam ovoliko u kontinuitetu bila van Srbije. Na sreću, na Malti još ima dovoljno Srba pa, ipak, nemam osećaj da sam u potpunosti u tuđini – zaključuje Dragana, i dodaje da život porodice čiji su članovi u rasejanju, u vreme korone nije lak.
Nismo videli ćerku godinu dana
Za razliku od Grčke i Malte gde se epidemiloške mere možda nagađaju, u Nemačkoj se sve tačno i jasno zna. Zato je srpski bračni par iz Karlsruea mogao da stavi celu računicu na papir pre nego što je teškom mukom doneo odluku da ni posle godinu dana neće videti uživo rođenu ćerku.
– Nažalost, nismo mogli da dođemo u Srbiju, pre svega, zbog testiranja. U Nemačkoj testiranje košta 100 evra, a u Srbiji 9.000 dinara. To znači da bi za suprugu i mene bilo potrebno oko 350 evra samo za testiranje – kaže N. G. (54) koji u radi u auto-industriji u Nemačkoj.
Kako kaže, problem bi predstavljala i komplikovana procedura putovanja zbog mera protiv Covida 19 koja bi im oduzela puno dana odmora.
– Putovali bismo za Beograd sigurno jedan dan. Zatim morali bismo sigurno i u Srbiji da provedemo dva-tri dana u karantinu dok ne uradimo PCR test, a morali bismo i već 3. januara da krenemo za Nemačku kako bismo ovde bili 4. januara. Pošto u Nemačkoj moraš da budeš u karantinu pet dana bez obzira na rezultat testa. A 9. januara moram da se pojavim na poslu – objašnjava naš sagovornik.
To znači, kako ističe, da bi u Srbiji možda imao pet dana slobodnog kretanja jer je odmor imao od 23. decembra. Kada je reč o slobodnom kretanju, ni u Nemačkoj ga nema puno.
– Ovde je karantin od 23. decembra. Policijski čas traje od 20 do pet sati ujutru. Ne rade ni tržni centri, ni kafići ni restorani. Nova odluka je da nema kretanja izvan 15 kilometara od svog mesta. Ali svi poštuju mere, disciplinovani su, nose maske. Izdržavamo svi, sva sreća, da uz pomoć novih tehnologija možemo svakog dana da se vidimo i čujemo sa ćerkom pa makar ne bilo to i uživo – otvorio je dušu na kraju gastarbajter iz Nemačke.
IZVOR: BLIC I FOTO: PIXABAY
