Uoči predsedničkih izbora u Crnoj Gori mediji prenose zaključak Evropskog parlamenta da bi EU i Amerika mogle da imaju medijatorsku ulogu u Crnoj Gori kao nekada u Severnoj Makedoniji, koja bi imala cilj spuštanje političkih tenzija, funkcionisanje institucija i rešavanje političke krize. Ovaj zaključak proizilazi iz diskusije koja je vođena u Evropskom parlamentu, piše podgorički portal Dan u tekstu pod naslovom „Picula i Borelj planiraju za Crnu Goru makedonski scenario”.
Tokom sednice Evropskog parlamenta u Strazburu, naime, izvestilac EP za Crnu Goru Tonino Picula pitao je specijalnog izaslanika za spoljnu politiku Đuzepa Borelja koliko su Sjedinjene Države (SAD) uključene u rešavanje političke nestabilnosti u Crnoj Gori, borbi protiv dezinformacija i spoljnog uticaja i pokušaja da se Crna Gora vrati nazad reformama.
Picula je, navodi se, pitao visokog predstavnika da li bi zajedničko posredovanje između EU i SAD, slično zajedničkoj medijaciji „Pržinski sporazum” u Severnoj Makedoniji, moglo biti opcija za Crnu Goru. Borelj je kazao da se koordinacija sa SAD svodi na borbu protiv dezinformacija, te da, za sada, ne postoji zajednička medijacija.
„Možemo to da radimo zajedno sa SAD, zašto da ne, sa njima izuzetno dobro sarađujemo u dijalogu između Kosova i Srbije, vrlo efikasno, a isto tako je bilo i u slučaju Severne Makedonije. To možemo da uradimo i u slučaju Crne Gore.
Trenutno postoji rad na koordinaciji koja uključuje borbu protiv dezinformacija, ali ne postoji zajednička medijacija između SAD i EU, još ne postoji, ali iskoristiću priliku da istaknem koliko je važna saradnja koju imamo u rešavanju problema između Kosova i Srbije”, kazao je Borelj poslanicima Evropskog parlamenta.
U svakom slučaju, sadašnja situacija u Crnoj Gori ima sličnosti sa onom u Severnoj Makedoniji 2015. godine, piše Dan i ističe da je politička kriza kulminirala kada je utvrđeno da je nezakonito prisluškivano preko 20.000 građana a da je režim opljačkao preko pet milijardi javnih sredstava. Makedonija je bila na ivici građanskog rata, pa su se umešali Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, koje su jakim pritiskom prisilile sve značajnije političke snage da sednu za isti sto i dogovore se oko održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, koji su i održani 100 dana nakon dogovora.
Podsećaju da je Pržinski sporazum podrazumevao formiranje tehničke vlade 100 dana pre održavanja izbora i za opoziciju garantovana mesta ministra unutrašnjih poslova i ministra državne uprave, kao i zamenika ministara u ključnim državnim resorima.
Bivši makedonski premijer Zoran Zaev je dobio snažnu međunarodnu podršku što je dovelo do potpisivanja Sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, donet je zakon o poboljšanju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica, potpisan i sproveden Prespanski sporazum sa Grčkom.
To je rezultiralo deblokadom evroatlantskih integracionih procesa. Obavljeni su značajni politički poslovi kao što je na primer brisanje čak 330.000 birača iz biračkog spiska i uspostavljena odgovarajuća medijska regulativa. Obezbeđen je jednak pristup i tretman u medijima svim političkim subjektima koji učestvuju u izbornom procesu umesto pune medijske hegemonije.
Tako su se u Severnoj Makedeoniji promenile političke, diplomatske i šire društvene paradigme u Severnoj Makedoniji. Tadašnji predsjednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić je još 2017. godine rekao da je nakon bojkota parlamenta i velike političke krize Zoran Zaev postao premijer i da Crnoj Gori treba „makedonski scenario” koji će dovesti do smene vlasti.
Zaev je, međutim, pre pet godina, rekao da je Crna Gora stabilna država, lider evroatlantskih integracija u regionu i nemoguće je porediti političku krizu u Makedoniji koja je prethodila njegovoj pobedi na izborima sa sadašnjom političkom situacijom u Crnoj Gori. Očigledno je da je u Crnoj Gori došlo do velikih negativnih promena i da se EU i SAD spremaju da „pritegnu” crnogorske političke elite, prenosi Tanjug.
