Peđa Kovačević, muzikolog i muzički producent, istaknuto je ime u svetu eksperimentalne muzike i tehnologije zvuka. Nakon završenih diplomskih i postdiplomskih studija na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, Kovačević je 2018. godine započeo svoju profesionalnu avanturu u Sjedinjenim Američkim Državama. Odluka o preseljenju, osim profesionalnih motiva, bila je i rezultat ljubavne priče – želje da se spoji sa tadašnjom devojkom, a kasnije i suprugom, Nevenom Stanić, takođe muzičarem i muzikologom.
Nakon završenih postdiplomskih studija u oblasti tehnologije zvuka i muzičkog biznisa na Florida International University-u u Majamiju, Peđa je postao stipendista The Ratcliffe Art + Design Incubator, koju finansira Fondacija Ratcliffe, gde je stekao znanja iz umetničke produkcije i preduzetništva. Ova prilika poslužila je kao temelj za osnivanje platforme Soundologia, koja promoviše eksperimentalnu umetnost, muziku i tehnologiju koja se koristi u ovakvoj umetnosti.
Uz to, Kovačević je svoje znanje prenosio na mlade generacije kao predavač na Florida International University, gde je predavao predmet „Uvod u elektro-akustičnu muziku i sintezu zvuka“. Paralelno, radio je kao muzički edukator i administrator u nekoliko škola u Majamiju, angažujući se u koordinaciji umetničkih programa, dirigovanju školskim orkestrima i aranžiranju muzike za njih.
Pre nego što se posvetio umetnosti i muzici, Kovačević je završio osnovne i magistarske studije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega je dugi niz godina radio u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, i to prvo u Republičkoj agenciji za prostorno planiranje, a zatim, u Ministarstvu za urbanizam, saobraćaj i infrastrukturu. Sada živi i radi u Čikagu.
Ovaj prelazak iz sveta urbanizma u muziku predstavlja ne samo ličnu transformaciju, već i priču o odlučnosti, strasti i beskompromisnoj posvećenosti umetnosti.
Peđa Kovačević je svetla zvezda koja inspiriše nove generacije umetnika i preduzetnika, kombinujući svoje bogato znanje i iskustvo iz različitih oblasti kako bi oblikovao budućnost eksperimentalne muzike i tehnologije zvuka.
EKSPERIMENTALNA MUZIKA U DIGITALNOJ ERI
U intervjuu za našu redakciju, ovaj afirmisani muzikolog otkriva dublje slojeve savremene muzikologije i eksperimentalne muzike, ističući njihovu evoluciju u svetlu brzih tehnoloških promena.
Kovačević ukazuje na to da „muzikolog nudi teorijsko-metodološki i kritički podržano mišljenje o muzičkoj umetnosti, i to, kako pisanjem naučnih i stručnih tekstova, tako i prisustvom u javnom prostoru što rade kritičari, muzički kustosi ili promoteri.“
Kada je u pitanju eksperimentalna muzika, Kovačević ističe značaj razvoja tehnologije za stvaranje i oblikovanje novih žanrova i muzičkih formi. „U današnjem svetu, tehnološki razvoj omogućuje umetnicima da eksperimentišu s zvukom na načine koji su ranije bili nezamislivi. „To dovodi do stvaranja novih žanrova i muzičkih formi, a eksperimentalna muzika, u okviru savremene muzike, postaje platforma za inovacije i kreativnost, naglašava Kovačević.“
Na pitanje o kakvim se sve eksperimentima radi kada je ovakva muzika u pitanju, Kovačević obrazlaže: Eksperimentisanje se vrši na različite načine. Na primer, 20. vek je doneo nezamislivo veliki broj instrumenta koji su ponudili nove zvučne boje kao i tehničke inovacije i mogućnosti novog izvođenja muzike. Zatim su inženjeri i kompozitori razvijali modularne sisteme i analogne uređaje koji su različitim oblicima sinteze (poput aditivne, subtraktivne, FM ili wavetable sinteze), omogućili stvaranje beskrajnih zvučnih kombinacija koje podrazumevaju kontrolu i manipulisanje harmonicima, spektralno oblikovanje signala upotrebom filtera, ili manipulisanje signalom putem ADSR generatora. Tu dolazimo do revolucionarnih otkrića kako koja su dogodila na polju analogne tehnologije, što je zatim pretočeno u digitalnu tehnologiju i pojavu digitalnih sintisajzera, sekvencera i ritam mašina, da bi smo najzad, uz pomoć kompjutera i softverskih aplikacija, zakoračili u jedan beskrajni i magični svet stvaranja muzike.
”Na primer, danas od samo jednog jedinog zvuka koji snimite, poput na primer udarca, grebanja ili dodira metalne šerpe, gumenog balona, limenog oluka, staklene čaše, ili drvenog lutka, možete napraviti najširi spektar zvukova, pa čak i ceo simfonijski orkestar. Naravno, pre toga ćete vršiti različite eksperimente kako bi dobili željeni rezultat, ili možda neki koji niste očekivali ali vam se odjednom dopao i postao važan i integralni zvučni element u izgradnji muzičkog toka.”
Analizirajući načine eksperimentisanja u muzici, Kovačević ističe važnost kombinovanja tradicionalnih i elektronskih elemenata. „Danas, umetnici koriste širok spektar tehnika kako bi stvorili nove zvukove, od manipulacije tradicionalnim instrumentima do korišćenja digitalnih alata za obradu zvuka, oprobavajući nove zvučne boje – poput okidanja žica na klaviru, posebnim zahtevima sviranja duvačkih instrumenata uz naglašeno preduvavanje, zatim, struganja gudalom po čineli ili korišćenjem nekih starih instrumenata koji postoje širom sveta poput kineskih zvona, tinkše, indijske table i drugih instrumenta“, ističe naš sagovornik.
GLAS EKSPERIMENTALNE MUZIKE KROZ PLATFORMU SOUNDOLOGIA
U muzičkim krugovima, ime Peđe Kovačevića sve češće se povezuje s inovacijama, eksperimentima i širenjem horizonta zvuka jer je osnivač platforme Soundologia, u okviru koje se već dve godine promoviše eksperimentalna umetnost i muzika.
„Svaki veći istorijski period u umetnosti i muzici doneo je pojedine inovacije na polju muzičke umetnosti, ali je pravi modernizam nastupio u 20. veku“, kaže Peđa. Njegov unutrašnji poriv za istraživanjem nekonvencionalnih pristupa muzici doveo ga je pred vrata eksperimentalne muzike.
„Moj unutrašnji porivi da ostanem van komercijalnih trendova, uvek su me navodili da istražujem ono što se nalazi ispod vidljive površine“, objašnjava Peđa. „To me je navelo da se kao muzikolog i producent opredelim za istraživanje i stvaranje muzike koja se nalazi izvan standardnog repertoara.“
Soundologia je nastala iz želje da se podrže umetnici koji stvaraju van okvira mainstream industrije. „Osnovna misija platforme Soundologia je da razotkrije i predstavi kuriozitete iz muzičkih kuhinja i laboratorija zvuka, gde se sprovode i izvode različiti zvučni eksperimenti. Soundologia je više od platforme – to je zajednica koja promoviše inovaciju i eksperimentisanje u umetnosti i muzici“, objašnjava Peđa. Platforma se oslanja na format podkasta, pružajući umetnicima priliku da govore o svojoj umetnosti, metodama i tehnologiji koju koriste.
Peđa ističe i važnost pristupačnosti umetničke muzike. „Danas je umetnička muzika postala privilegija, nedostupna širem auditorijumu“, kaže on. „Soundologia želi da premosti tu razliku, omogućavajući umetnicima da svoje eksperimente podele s širom publikom.“
Kroz rad na platformi Soundologia, Peđa često ima priliku da razgovara s umetnicima koji su bili u dodiru s najvećim imenima eksperimentalne muzike. „Veoma sam počastvovan kada uživo razgovaram s umetnicima koji su studirali i sarađivali s nekim od najvećih imena eksperimentalne muzike, poput Džona Kejdža, Pauline Oliveros, Alvina Lusijera ili Mortona Feldmana„, ističe Peđa.
Kao muzikolog, Peđa Kovačević objašnjava interdisciplinarni pristup u proučavanju muzike. „Kroz različite metode, poput teorije i istorije muzike, tehnologije zvuka, ali i fizike i akustike, posmatram muziku iz različitih perspektiva“, objašnjava Peđa. „To mi daje vetar u leđa da se upuštam u nove izazove i dovodim umetnike koji neguju unikatne pristupe u svojim stvaralačkim procesima. U studiju razgovaramo i analiziramo projekte, poput, na primer, zvučnih skulptura Albe Trijane ili interaktivnih kompozicija kompozitora Hozea Veliza.“
Soundologia pruža publici priliku da istraži nove dimenzije muzičke umetnosti, od eksperimentalnih zvukova do inovativnih pristupa kompoziciji. „Naša platforma je više od mesta za slušanje muzike – to je prostor za otkrivanje, učenje i inspiraciju“, zaključuje Peđa Kovačević.
“Moramo imati u vidu da je scena eksperimentalne muzike, kao i publika koja prati savremenu i eksperimentalnu muzičku umetnost veoma sužena. Na primer u Majamiju postoji samo nekolicina organizacija koje se bave ovom muzikom. Najznačajnije su Subtropics koju predvodi Gustavo Matamoros ili FETA Fondacija, na čelu sa Jurajem Kojšom. Tu je i New Music Miami ISCM Festival kojim rukovodi Orlando Garsija, inače učenik Mortona Feldmana. Sve ove organizacije su imale međusobnu saradnju sa Soundologia-om na različitim projektima i muzičkim događajima.”
Jedan od prošlogodišnjih projekata na kojem je Soundologia uzela učešće sa nekoliko lokalnih umetnika i muzičara bio je jednodnevni multimedijalni festival Sonic Landscape koji se održao u Verthajmovoj koncertnoj dvorani (Wertheim Concert Hall), a na kojem su se izvodila dela koja su kombinovala muzičku i vizualnu komponentu. Ovaj festival je imao podršku renomirane institucije za savremenu muziku u SAD, New Music USA.
Za razliku od Majamija, Čikago ima dosta veću scenu koja neguje savremenu muziku, zapaža Kovačević. “Pozamašan je broj orkestara, ansambala i umetnika, tako da vidim veliki potencijal Soundologia-e u ovom gradu. Izdvojio bih za sada Fulcrum Point organizaciju na čelu sa Stivenom Brnsom, sa kojim sam već ostvario saradnju.”
Peđa kaže da do juna meseca 2024. godine planira završetak prvog serijala koji čini 15 epizoda Soundologia podkasta, a u kojem su intervjuisani neki od najznačajnijih muzičkih umetnika, povezanih sa eksperimentalnom scenom Majamija i cele južne Floride.
On dalje dodaje i to da se ove godine planira i prvo digitalno izdanje i CD Soundologia-e, na kojem će biti objavljena dela savremene i eksperimentalne muzike kompozitora, od kojih su se neki pojavili na platformi kao gosti na podkastu, dok su drugi prijatelji i umetnici koji stvaraju i izvode svoja dela po festivalima širom SAD-a.
Muzikolog i muzički producent Peđa Kovačević kaže i da ima dosta srpskih muzičara koji izvode savremenu muziku po SAD-u, ali da ih nema mnogo na polju eksperimentalne muzike.
“Neki od bliskih prijatelja i saradnika moje supruge i mene koji stvaraju ili izvode savremenu muziku u SAD-u su Ksenija Komljenović, Nataša Bogojević, Milica Paranosić i Iva Ugrčić.”
TRADICIONALNA MUZIKA BALKANA JE BLAGO KOJE INSPIRIŠE UMETNOST ŠIROM SVETA
Uočavajući bogatstvo tradicionalne muzike Balkana, Peđa Kovačević ističe značaj očuvanja i promocije tradicionalne muzike. „Naše blago je naše bogatstvo“, kaže Kovačević. „Kad god se nađem u Srbiji, uživam u emisijama Radio Beograda posvećenih narodnoj muzici. Prošlog leta putujući iz rodnog Aranđelovca po centralnoj i jugozapadnoj Srbiji, slušao sam neke od najstarijih narodnih pesama sa Kosova i Metohije, zapisane od strane etnomuzikologa Dragoslava Devića.“
On vidi tradicionalnu muziku kao inspiraciju za stvaranje novih zvukova i ideja, ističući njen značaj na žanr World Music. „Puno bendova kombinuje tradicionalnu muziku Balkana sa drugim muzičkim pravcima poput džeza, bluza ili soula i time postižu svetske uspehe.“
U kontekstu eksperimentalne umetnosti, on uočava da mnogi umetnici širom sveta pronalaze inspiraciju u zvucima i melosima koji su duboko ukorenjeni u narodnoj muzičkoj istoriji i kulturi. „U kontekstu eksperimentalne muzike, tradicionalna i narodna muzika predstavljaju veliki potencijal i blago koje će se u budućnosti sve više eksploatisati“. „Zašto i naša bogata tradicija da se ne prenosi kroz vreme?“, pita se on. „Naravno, važno je da se očuva autentičnost i integritet kulturnih nasleđa dok se istražuju nove kreativne mogućnosti.“
Kovačević takođe ističe važnost razmatranja osnovnih ciljeva kada je reč o korišćenju kulturne baštine u umetničke svrhe. „Treba imati u vidu da li je aproprijacija kulturne zaostavštine u funkciji umetničkog rada i stvaralačkog procesa ili je cilj isključivo komercijalizacija kulturnih nacionalnih dobara i resursa“, naglašava on.
Na kraju, Kovačević se sa osmehom “požalio” kako ga ponekad okupira orijentalni „melos“, zbog čega neretko po kući zvižduće i improvizuje balkanske melodije i tekstove.
“Supruga mi zbog toga često savetuje da se okanem eksperimentalne muzike i da se povežem sa Srbima u Čikagu kako bismo pravili hitove. Ponekad se pitam da li je to hronično oboljenje ili dar“, dodaje Peđa kroz osmeh i zaključuje: “Ipak, uvek sam na strani umetnosti i stvaralačkog procesa.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
