Istraživanja pokazuju da je više od trećine odraslih iskusilo bol u leđima tokom tromesečnog perioda – ali prema rezultatima nedavne studije, ispostavlja se da vrlo mali broj tretmana zapravo pomaže. Zato mogu biti od pomoći saveti koje daju neurohirurzi, specijalisti za hirurgiju kičme, kako da sprečimo bol u leđima, na prvom mestu.
Verovatno su mnogi uradili jednu od najopasnijih stvari po naša leđa. Parkirali ste auto i okrenuli se i savili da sa zadnjeg sedišta automobila uzmete. Ovo lekari eufemistički nazivaju „okretanje, podizanje i uvijanje“.
Izvođenje sve tri radnje istovremeno, bilo da lopatom čistite sneg ili vadite dete iz auto-sedišta, „maksimizira pritisak na disk, što povećava verovatnoću da će puknuti“, napominje neurohirurg dr Artur Dženkins. „Kao hirurg za kičmu, nikada to ne bih uradio.“
Ako hoćete da izvedete ovako nešto, opustite se i pokušajte da uradite svaki pokret posebno, preporučuje dr Dženkins.
Kada podižete neki predmet, uverite se da vam je oslonac na obe noge i da je težina ravnomerno raspoređena. Zatim teret podignite pokretom nogu, iz blagog čučnja, umesto ruku i leđa. Teže predmete držite blizu tela kada ih podižete, jer tako manje opterećujete kičmu, savetuju neurohirurzi.
Izbegavajte potpuno uvijanje tako što će vam stopala biti okrenuta ka onome što podižete, dodaje dr Dženkins. I budite posebno oprezni u svakoj situaciji koja uključuje teške predmete, poput pomeranja nameštaja, na primer.
Ne počinjite igre sa loptom bez prethodnog zagrevanja
Neuohirurzi se u svojoj praksi često susreću sa pacijentima koji su upali u nevolje tokom igre piklbola (kombinacije tenisa, badmintona i stonog tenisa), padla i golfa.
Većina ovu vrstu aktivnosti posmatra kao sportove niskog rizika. Ali ove aktivnosti zbog čestog uvijanja tela mogu da ugroze kičmu.
Za kičmu, „fleksibilnost je ključna“, zato važan deo rutine treba da bude zagrevanje i istezanje pre i tokom ovih sportova.
Nemojte da preopteretite svoj ručni prtljag
Nekoliko stručnjaka je istaklo da često viđaju pacijente koji su se povredili kada su podizali teške ručne torbe u pregradu iznad sedišta u avionu.
To je vrsta pokreta koji većina ljudi ne radi svaki dan, zato treba imati na umu da ne prepunite svoj prtljag. Pre nego što krenete na aerodrom, testirajte težinu svoje ručne torbe. Podignite torbu do struka i procenite da li možete bez teškoća da je podignete, a zatim proverite da li možete da je sa nivoa struka podignete iznad glave, posebno ako već imate problema sa leđima.
Ovo bi trebalo da bude poseban proces u dva koraka, jer su mišići koji podižu torbu od poda do struka znatno jači od onih koji je prenose od struka do iznad glave. Isti postupak treba primeniti i u avionu, a ako imate snažnijeg saputnika, zamolite ga za pomoć.
Izbegavajte „trbušnjake“
Korpus marinaca je postepeno ukinuo uobičajene vežbe za trbušne mišiće iz svog testa fizičke spremnosti jer nose „povećan rizik od povreda, uključujući bol u donjem delu leđa“. Umesto toga, rade se sklekovi.
Dok ova vrsta vežbi mogu da ojačaju vaše jezgro, napominju neurohirurzi, one stvaraju veliko opterećenje na diskove naše kičme. Vežbe koje jačaju mišiće centralnog dela tela, kao što su sklekovi, pilates, plivanje, joga i kros-trenažer, mnogo su zdravije za leđa uopšte.
Dobre navike mogu da zaštite naša leđa, a ukoliko mnogo sedite tokom dana, ustanite i hodajte svakih sat vremena da biste skinuli pritisak sa kičme, preporučuju neurohirurzi. Ako treba, podesite tajmer da vas podseti.
IZVOR: RTS I FOTO: PIXABAY
