Nema jednostavnog rešenja kako da ne povratimo kilograme kojih smo se s mukom oslobodili, ali onaj ko je uspeo da smanji telesnu masu i onaj višak masti u telu, obično je motivisan da to bar neko vreme održava. Znači, sve je stvar motivacije, naglašava dr Snežana Polovina.
Instant dijete podrazumevaju rigorozno smanjenje energetskog unosa, uglavnom na račun visokoenergetskih namirnica. Ovakve dijete dovode do brzog smanjenja telesne mase. Međutim, naš organizam je jedna savršena mašina koja se, kada se na bilo koji način poremeti – brani.
„Ukoliko uskratimo našem organizmu energiju, on dobija posle nekog vremena informaciju da nema dovoljno energetskih zaliha i nateraće nas da jedemo više i zato instant dijete nisu dobre“, naglašava doktorka.
Kako da ne vratimo izgubljene kilograme?
Najbolje je otići po savet kod stručnjaka koji će nam dati preporuku na koji način da nastavimo sa ishranom i da sačuvamo željenu i preporučenu težinu.
Najviše grešimo kod izbora namirnica i rasporeda obroka, navodi doktorka. To znači da preskačemo doručak, da ukoliko radimo u prvoj smeni, ništa ne jedemo dok ne dođemo s posla, dok ako radimo drugu smenu ne ručamo pre odlaska na posao i tako dovodimo organizam u stanje deficita kada on pokušava da za kratko vreme nadoknadi tu količinu energije.
„Najbolje je da postepeno gubimo višak masti da bi organizam to mogao da usvoji i da se na neki način ‘resetuje’ na tu novu telesnu masu koja je nastala. Svaki put će se instant dijeta završiti poznatim jo-jo efektom, vraćanjem ne samo te izgubljene količine masti, nego još veće količine nego što smo prethodno imali“, naglašava dr Polovina.
Kako da zavaramo glad?
Najvažniji je pravilan ritam obroka. Najpre moramo da unesemo određenu količinu hrane ujutru da bismo obezbedili energiju za prepodnevne aktivnosti.
Oni koji se bave teškim fizičkim poslom, trebalo bi i da užinaju pre podne.
Kako dan odmiče, potrebno nam je sve manje energije.
Kako da se oslobodimo želje za slatkišima?
Oni koji baš mnogo vole slatkiše mogu da ih jedu, s vremena na vreme, ali je bitna količina i vrsta slatkiša.
Ukoliko želimo da smanjimo telesnu masu, slatkiše bi trebalo jesti posle fizičke aktivnosti. Ukoliko želimo da održavamo telesnu masu, onda može da se pojede ponešto slatko, ali da to ne bude industrijski slatkiš.
Radimo do kasno, potrebna nam je energija, šta da pojedemo?
Ljudi koji su izliženi poremećaju dnevno-noćnog ritma kod njih se ne remeti samo san, već se remeti kompletno lučenje hormona i remeti se metabolizam.
Jedna od osnovnih preporuka je da pred odlazak u noćnu smenu večeraju kod kuće i da ponesu sa sobom nešto proteinsko ili voćno što će pojesti tokom noći.
„Ako imaju veliku želju za slatkim, bolje da pojedu bananu ili jedan red crne čokolade, ne više od toga. Bolje je da ponesu sendviče od kuće koji će biti od integralnog hleba i korisnih masti i da na taj način nadoknade potrebu za slatkim“, savetuje doktorka.
Koje namirnice ne smemo da kombinujemo?
To kombinovanje namirnica je zapravo mit, ističe doktorka Polovina. Svaka namirnica ima u sebi gotovo sve hranljive elemente – i belančevine, i masti, i ugljene hidrate koji su zastupljeni u različitom stepenu.
Ali je poželjno da se ne kombinuju dve namirnice koje u sebi imaju puno ugljenih hidrata, ili dve namirnice sa puno belančevina, na primer meso i sir. Korisnije je da uz meso ili sir unesemo dovoljnu količinu povrća i dovoljno vlakana.
Uopšte, jako je važno da se u ishrani unose svarljiva i nesvarljiva biljna vlakna jer ona onemogućavaju te velike skokove šećera, pa velike skokove insulina i sve posledice hiperinsulinemije, naglašava doktorka.
Koliko smo se ugojili tokom pandemije?
Tokom vanrednog stanja došlo je do povećanja telesne mase u populaciji prosečno dva do tri kilograma. Većina je zadržala navike stečene tokom vanrednog stanja – okupljanje oko stola i jedenje veće količine hrane, a takođe se i mnogo manje krećemo.
Kome se savetuje barijatrijska hirurgija, ko je kandidat za nju?
Barijatrijska hirurgija je shvaćena, nažalost, kao instant lečenje gojaznosti, što ona uopšte nije. Svega tri do pet posto ekstremno gojaznih pacijenata se podvrgavaju ovoj proceduri. Svi ostali se leče ili konzervativno, odnosno dijetom i fizičkom aktivnošću, eventualno dodavanjem lekova za lečenje gojaznosti.
Barijatrijska hirurgija se preporučuje pacijentima koji su već imali prethodno iskustvo da su dijetom, fizičkom aktivnošću i primenom lekova uspeli da smanje telesnu masu do nekog nivoa, a nakon toga je došlo do ponovnog povećanja telesne mase.
„Međutim, pre operacije pacijent potpuno mora da izmeni navike u ishrani kako bi operacija dala željeni rezultat“, ističe dr Snežana Polovina.
