Inflacija u Srbiji će nastaviti da usporava i Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će se polovinom ove godine vratiti u granice cilja od tri plus-minus 1,5 odsto.
Krajem godine će se približiti centralnoj vrednosti cilja, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Tabakovićeva je rekla, na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji, koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS, da je nova projekcija blago niža od novembarske i navela da su ovakvim kretanjima najviše doprinela zaoštravanja monetarne politike i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka. Ona je navela da se očekuje da će u januaru inflacija biti na nivou od 6,4 odsto, a u februaru 5,5 odsto.
„Ove godine očekujemo ubrazanje rasta bruto društvenog proizvoda od tri do četiri odsto, a četiri do pet odsto za sledeće dve godine. Najznačajniji faktori tog rasta biće lična potrošnja, kao i investicije, kako državne, tako i privatne“, rekla je Tabakovićeva.
Ona je navela da su projektovano kretanje inflacije i prenošenje efekata prethodnog zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita, štednje i inflaciona očekivanja opredelili odluku NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto u periodu od prethodnog izveštaja.
„Sa ove vremenske distance, a uzimajući u obzir kretanje ključnih makroekonomskih pokazatelja, sa sigurnošću se može reći da smo monetarnom politikom, koju smo pooštravali kontinuirano, ali postepeno i odmereno, obezbedili istovremeno smanjenje inflatornih pritisaka i povratak inflacije u granice cilja u horizontu monetarne politike“, istakla je Tabakovićeva. Dodala je da su negativni uticaji na privredni rast svedeni na najmanju moguću meru, a finansijska stabilnost je u celosti očuvana, što, kako je rekla, potvrđuje zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko tri odsto. Prema njenim rečima, za naredne dve godine projekcija rasta BDP je povećana na raspon četiri-pet odsto, uvažavajući realizaciju investicija planiranih za održavanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
„Kao rezultat povećanih izvoznih kapaciteta, obezbeđene energetske sigurnosti i nižih svetskih cena energenata, tekući deficit platnog bilansa u 2023. smanjen je na 1,8 milijardi evra, tako da je na nivou godine iznosio 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ujedno najniži deficit dosada“, rekla je Tabakovićeva.
Dodala je da će, prema projekciji NBS, pomenuto očekivano ubrzanje investicionog ciklusa i s tim povezan uvoz opreme i repromaterijala uticati na to da se deficit tekućeg računa u ovoj godini kreće oko četiri-pet odsto odsto BDP-a.
Kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, naglasila je da on devetu godinu zaredom pokriva deficit tekućeg računa, što je doprinelo jačanju aprecijacijskih pritisaka i daljem rastu deviznih rezervi, koje su krajem 2023. dostigle nivo od oko 25 milijardi evra, što obezbeđuje pokrivenost uvoza robe i usluga više od šest, sedam meseci.
Tabakovićeva je naglasila da ne samo da je očuvana makroekonomska stabilnost i pokazana otpornost na negativne efekte eksternih šokova već su obezbeđeni dugoročno povoljni izgledi rasta i statusa Srbije kao poželjne investicione destinacije. Tu otpornost su, naglasila je, istakle i relevantne međunarodne institucije, koje prate i ocenjuju ekonomske politike i u drugim zemljama, kao i rejting agencije, koje su zadržale naš kreditni rejting na korak od investicionog. Istakla je da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, čemu doprinose efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka.
„Kao rezultat niže inflacije, može se očekivati početak snižavanja referentnih kamatnih stopa vodećih centralnih banaka, a neke banke u regionu u režimu ciljanja inflacije već su i započele taj ciklus. Ipak, Međunarodni monetarni fond i druge relevantne međunarodne institucije upozoravaju da centralne banke treba da budu oprezne u donošenju odluke o početku spuštanja svojih kamatnih stopa kako se ne bi obnovili inflatorni pritisci“, rekla je guvernerka.
Dodala je da su i dalje izraženi rizici koji mogu za posledicu imati višu inflaciju od očekivane u mnogim zemljama i usporiti proces njenog vraćanja ka cilju.
Prema njenim rečima, prilikom formulisanja pretpostavki naše projekcije uzete su u obzir i projekcije relevantnih međunarodnih institucija, koje očekuju da će se svetska cena nafte kretati na nivou od 80 do 83 dolara po barelu.
