Istraživači sa Univerziteta Mejn pokušavaju da proizvedu krompir koji je otporniji na visoke temperature, u skladu sa globalnim zagrevanjem.
Zagrevanje i produžena sezona rasta mogu dovesti do problema sa kvalitetom i bolesti biljke, rekao je Gregori Porter, profesor ekologije useva i menadžmenta, za „Bangor Daily News“.
„Predviđanja za klimatske promene su obilnije padavine, a krompir ne podnosi poplave ili vlažne uslove bez da ima problema sa kvalitetom.“, rekao je Porter. „Ako želimo da krompir nastavi da se uspešno proizvoditi u Mejnu, moramo da budemo u mogućnosti da proizvodimo sorte koje mogu biti otporne na klimatske promene.
Širom sveta su u toku istraživanja koja imaju za cilj ublažavanje štete na usevima. Studija NASA-e objavljena ovog meseca sugeriše da klimatske promene mogu uticati na proizvodnju kukuruza i pšenice, smanjujući prinose oba, već 2030.
Štetočine su još jedan faktor opasnosti. Koloradska zlatica i lisne uši koje šire bolesti su se namnožile sa promenljivom klimom, rekao je Džim Dil, specijalista za borbu protiv štetočina na Univerzitetu Mejn.
Uzgajanje naizgled malih promena poput dlakavog lišća koje otežava kretanje insekata po biljci može smanjiti uništavanje štetočina, a takođe i potrebu za pesticidima, rekao je on.
Uzgajanje takvih karakteristika u krompiru je dug proces unakrsnog uparivanja različitih sorti krompira.
Proces je uveliko u toku.
Oni su trenutno u fazi testiranja na lokacijama širom Sjedinjenih Država. Test sa krompirom u Virdžiniji, Severnoj Karolini i Floridi testira otpornost na visokoj temperaturi.
„Potrebno je 10 godina selekcije nakon tog početnog unakrsnog uparivanja, a moglo bi proći dve do pet godina pre nego što se izvrši dovoljno komercijalnih procena da bi se pustila u proizvodnju nova sorta krompira.“, rekao je Porter.
IZVOR: WGNTV I FOTO: UNSPLASH
