Milovan Ilić Minimaks rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd.
Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na Radio Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati.
„Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.
Sa emisijama „Sutra je petak“ i „Tačno u podne“, poznatijom pod nazivom „Tup-tup“, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju „Od glave do pete“.
Milovan Ilić Minimaks je za javnost uvek bio vrcav, duhovit, spreman za viceve na sopstveni i tuđ račun, a privatno, govorio je da je dosadan.
Svojom najvećom vrlinom smatrao je to što je bio običan, normalan čovek o čijem intimnom životu bi mogla da se napiše knjiga, a o profesionalnom jedna stranica.
A na njoj bi pisalo da je bio pesnik i aforističar, da je objavio sedam knjiga, koje se nalaze u našim i stranim antologijama i da je dobio više nagrada među kojima je i prestižna nagrada Radoje Domanović za satiru 1995.
Sarađivao sa časopisima Jež, Ilustrovana politika, Politika.
Minimum govora, maksimum muzike, osnovni je koncept koji mu je obezbedio popularnost u emisijama Minimaks, Tup-tup, Od glave do pete, Nedeljno popodne, Minimaksovizija, Maksovizija.
U njima su gostovali zajedno političari, umetnici, estradne ličnosti, što je bila novina za ono vreme.
Za svakog gosta se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinarsku dokumentaciju. Mnoge pevačke zvezde postale su baš to jer ih je Minimaks otkrivao i medijski promovisao.
Njegove radio emisije i pored velike popularnosti, ukidane su bez mnogo objašnjenja. Ali je do danas ostalo i pamti se ono čuveno njegovo „Dragi moji i drage moje“, i „Ćao, nema više“.
Krajem 2004. urađeno mu je presađivanje jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 10. februara 2005. u Padovi, posle duge i teške bolesti.
IZVOR: RTS I FOTO: RTS
