Ćerka srpskog pilota i Afroamerikanke Martina Tomašević Hone odigrala je veliku ulogu u realizaciji ideje da najveći srpski praznik Vidovdan zaživi i u zvaničnom kalendaru grada Čikaga. Kao Amerikanka koja je i Afroamerikanka i belkinja, pravoslavka i katolikinja, dete imigranta i starosedeoca – njene „supermoći”, kako ih u šali naziva, dolaze iz ličnog iskustva, koje podrazumeva poštovanje svih, bez obzira na razlike.
Diplomirala je političke nauke na Univerzitetu Čikago i doktorirala prava na Univerzitetu Berkli. Nakon uspešne dugogodišnje karijere u američkom Kongresu odazvala se pozivu gradonačelnice Čikaga Lori Lajtfut da preuzme dužnost njene zamenice, piše stanjestvari.com.
Pod njenim rukovodstvom je stvoren Savet za raznolike zajednice u Čikagu.
Nada se da će srpska zajednica u Čikagu pokušati da tokom sledećih godina organizuje srpsku paradu. Takvih pokušaja bilo je i ranije. Za to je potrebno samo jednostavno dobijanje dozvole. Takođe se nada da će Vidovdan kao praznik ostati u kalendaru Čikaga i kada funkciju gradonačelnika bude preuzeo neko drugi.
Martina Tomašević Hone je dete srpskog vojnog pilota Nikole Tomaševića i Afroamerikanke Veronike Hone. Nikola je došao u Ameriku kao politički emigrant i Veroniku je upoznao ubrzo po dolasku iz Evrope.
Nakon što su joj se roditelji razišli, živela je s majkom.
„Život u Čikagu bio je veoma težak. Odrasla sam u zajednici crnaca – s majkom, sestrom i očuhom. Ali ponosna sam što sam Srpkinja i Afroamerikanka. Prvi put kad sam došla u Beograd i izašla iz aviona, rekla sam: ’O, Bože, izgledam kao svi ovde!’”, priseća se uz osmeh Tina.
Kulturološki se, kako kaže, poistovećuje sa crnačkom zajednicom, ali se snažno poistovećuje i sa srpskom preko svog oca i njegove porodice, koju obožava.
Martina Tomašević Hone povezala se sa pripadnicima srpske zajednice teških devedesetih, kada se preselila u Kaliforniju i počela da živi sa ocem i tetkom Desom.
„Moja tetka Desa Tomašević Vejkman pomogla je u osnivanju Kongresa srpskog ujedinjenja. Bila mi je dosta bliska i uvek sam želela da budem kao ona kada porastem. Mislim da nisam imala izbora, ona me je učlanila i rekla ’Samo da znaš, ti si sada član’”, seća se s osmehom.
Na pitanje da li planira posetu Srbiji, kroz suze kaže: „Moj muž je rođen u Banjaluci. Pokušaću da odem na njegov grob, verovatno sledeće godine… Prvo ću u Republiku Srpsku, Bosnu, a zatim u Beograd.”
Za sada su ona i njen tim zaokupljeni problemom nasilja u Čikagu.
„Želim da se pripadnici svih zajednica vole i poštuju. Možda sam idealista, ali neću odustati od svog cilja. Želim da pomognem čovečanstvu da razume sve što nam je zajedničko i da poštuje sve naše različitosti umesto da se mrzimo zbog njih. Približavajući se kraju karijere i poslednjoj trećini života – moje lično iskustvo i sposobnost da se borim – čini me efektivnim mirotvorcem. I to je ono što nam treba – mirotvorci”, zaključuje Martina Tomašević Hone.
IZVOR: ZADOVOLJNA I FOTO: PRINTSCREEN
