U novom istraživanju, naučnici sa Univerziteta u Sariju testirali su hipotezu da ljudski cirkadijalni sistem ima mogućnost da može da predviđa naše obroke.
Cirkadijalni ritam je biološki ritam u čovečjem organizmu, koji reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije najvažnijih organa u organizmu. Za cirkadijalni ritam veoma je važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti, a da bi se čovek osećao dobro ovaj ritam trebalo bi da bude stabilan. To se postiže redovnim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja.
Ove promene prate metaboličke procese 24 sata i obično su sinhronizovani sa signalima okoline, kao što su svetlosni i tamni ciklusi. Prethodne studije u ovoj oblasti bile su fokusirane na kontrolu životinja i do sada nije bilo utvrđeno da li ljudska fiziologija može predvideti vreme obroka i dostupnost hrane.
„Često ogladnimo skoro u isto vreme svakog dana, ali nije poznato u kojoj meri biologija našeg tela može da predvidi vreme obroka“, rekao je profesor Jonathan Johnston sa Univerziteta u Sariju, viši autor studije.
Da bi saznanja bila potpunija napravljena je istraživačka studija u kojoj je učestvovalo 24 ispitanika muškog pola koji su bili izloženi ciklusima svetlosti i mraka, određenim rasporedima spavanja i buđenja.
Tokom šest dana, 12 učesnika je konzumiralo male obroke svakih sat vremena od buđenja, dok su preostali učesnici uzimali dva velika dnevna obroka (7,5 i 14,5 sati nakon buđenja).
Posle šest dana, svi učesnici su imali isti raspored uzimanja hrane tokom 37 sati i dobijali su male obroke svakih sat vremena po proceduri za koju je poznato da otkriva unutrašnje cirkadijalne ritmove. Glukoza je merena svakih 15 minuta tokom studije, a nivoi gladi su mereni na svakih sat vremena tokom dana, a zatim na svaki sat tokom poslednjih 37 sati istraživanja.
Autori su otkrili da se koncentracija glukoze kod učesnika u grupi sa malim brojem obroka povećala nakon buđenja i ostala je povišena tokom dana, a da je opala posle uzimanja poslednjeg obroka.
U grupi ispitanika koji su uzimali veće obroke, došlo je do sličnog povećanja koncentracije glukoze posle buđenja, ali i do opadanja sa prvim obrokom. U poslednjih 37 sati, kada su obe grupe uzimale male obroke na svaki sat, svi ispitanici su imali povišenu glukozu.
Međutim, kod onih koji su prethodno uzeli dva velika obroka, nivoi glukoze su počeli da opadaju pre očekivanog velikog obroka (koji nisu dobili), dok je za učesnike koji su uvek konzumirali male obroke svaki sat, nivo glukoze nastavio da raste.
„Ono što smo otkrili je da je ljudsko telo ritmički programirano da predviđa vreme obroka, posebno kada hrana nije lako dostupna. Ovo sugeriše da postoji fiziološki nagon kod nekih ljudi da jedu u određeno vreme i da to nije psihološka navika“, istakao je profesor Jonathan Johnston sa Univerziteta u Sariju, viši autor studije.
