Jasno definisanje želja i ciljeva uz veliku upornost garantuje uspeh. Taj uspeh ne dolazi preko noći, a zahteva svakodnevnu posvećenost, trud i rad ka ostvarenju. Samo nekolicina nas spremna je na dugogodišnje odricanje kako bi ispunila svoje snove i našla mesto pod zvezdama u onom obliku u kom je i poželela. Baš takav psihološki profil ima naša sagovornica.
Kristina Milivojčević rođena je u Ljigu. Već u ranom detinjstvu otkrila je svoju ljubav prema kulinarstvu. Kao ćerka prosvetnog radnika i ikonopisca koji je obišao svet i zadržao se u Americi, Kristina je odlučila da krene maminim stopama i da se pre osam godina preseli u Ameriku. Međutim, taj put do uspeha nije bio lak. Danas radi u porodičnom restoranu porodice Dobrašinović ,,Compass Arena“ kao menadžment i kuvar. Pored sjajnih kulinarskih sposobnosti jednako očarava izgledom i pameću.
Poštovana Kristina, kada se javila Vaša ljubav prema kulinarstvu? Da li ste rano znali da će kulinarsvo biti Vaše životno opredeljenje?
Od malih nogu sam želela da budem drugačija po pitanju svega. U osnovnoj školi sam otkrila da volim i da imam talenat za kuvanje. Iako sam završila gimnaziju, pa upisala ekonomiju, uvek sam imala svesku u kojoj sam pisala recepte, pratila sam radove mnogih kuvara i gledala edukativne klipove vezane za hranu. Neretko sam i pitala starije od sebe sve što nisam znala ili me je zanimalo u tom trenutku. Ljubav prema hrani se rodila sama po sebi i sada je postala moja strast, a sve što vam je strast u životu – radite s najvećom ljubavlju.
POVEZANE VESTI
Kako je Vaša kulinarska priča počela u Americi? Možete li nam ispričati Vaše početke?
Moja mama je prosvetni radnik i ikonopisac. S obzirom na to da je putovala svuda po svetu odlučila se za život u Americi. Tako sam i ja na njenu inicijativu došla i rešila da živim kod nje u Čikagu. Amerika je zemlja koja mnogo pruža, zemlja koja mi je omogućila mnoge stvari, ali isto tako moje vaspitanje mi nije dozvolilo da zaboravim svoje poreklo i zemlju.
Pamtim, bio je 12. mart, ja još dete imala sam 21. godinu i došla sam samo na tri meseca. Bila sam na trećoj godini fakulteta i evo ostadoh osam godina. Odmah sam počela da radim u jednom našem restoranu, a pored toga sam čuvala decu. Imala sam velike ciljeve, radila sam po tri posla, čistila sam office, kuće, vozila sam lekove uporedo sa radom u kuhinji i jako brzo sam otvorila svoju kompaniju za čišćenje. Više od dve godine sam radila tri posla – kuhinja, držala kompaniju za čišćenje i vozila lekove. Pamtim kada sam se budila u 2 ujutru da sa jednim pekarom naučim kako se pravi burek, pa sve tako do 7 ujutru i onda nastavljam svoju smenu u kuhinji. Posle toga sam ušla partnerski i započela saradnju sa jednim prijateljem (tada samo poznanikom) i došli smo na ideju za otvaranje restorana. Dali smo mu ime Moskva i jako brzo se razradio. Kasnije su nam se putevi razišli, ja sam uspostavila saradnju sa drugim restoranom, a on je neko ko je jako uspešan i ostvaren na drugim poljima i nije zavisio od samog restorana, tako da je restoran prodao i zatvorio. Posle toga sam sklopila jako dobar dogovor sa porodicom Dobrašinović i trenutno radim skoro sve u Compass Areni – od kuhinje do menadžmenta. Radimo punom parom i jako sam ponosna što sam deo jednog velikog i uspešnog imena kao sto je “Compass!”
Koje Vaše specijalitete biste posebno izdvojili?
Uvek izdvajam Kiki palačlinku koja je svima jako zanimljiva, ali isto tako čorbe, grašak, gulaš, naša domaća jela, pite su nešto gde sam zaista majstor.
Kulinarstvo je samo jedna stvar za koju ste talentovani, ali i nešto što ste odabrali da za sada bude na prvom mestu. Možete li nam reći, za šta ste još talentovani i čime ste se još bavili?
Geni su čudo. Zato uvek kažem pazite koga birate za životnog saputnika. Moja mama je prosvetni radnik, forsirala me je dosta kao dete, dobijala sam nagrade na takmičenjima iz likovnog i poezije. Isto tako i sa tatine strane. Sve je vezano za muziku i sport. Bavila sam se jako dugo plesom i sportom, trenirala sam karate dugo, išla sam 6 godina na ples, a od prabake sam nasledila talenat za kuhinju.
Kako provodite Vaše slobodno vreme?
Jako malo imam slobodnog vremena, ali se trudim da ga iskoristim na najbolji način, za neke masaže, u nekom miru, kućnoj atmosferi što dalje od ljudi. Ako uklopim, uvek gledam da odem negde na 2 dana samo da napunim baterije.
Kako biste posavetovali one koji bi želeli da se presele u Ameriku?
Ako dolaze da bi spavali, sedeli i čekali da im pare padnu sa neba, bolje da ne dolaze. Ako imaju cilj, Amerika je onda pravi izbor. Da se bore za sebe, jer niko drugi neće za njih.
I za kraj ovog intervjua, da li biste sa našim čitaocima podelili neke Vaše buduće planove?
Mnogo planova imam, ali neka to ostane tajna za neki sledeći intervju. Hvala što ste me pozvali, bilo mi je zadovoljstvo.
Verujte u svoje snove i svakog dana radite na tome da ih ispunite. Kada pomislite na odustajanje, pogledajte biografije uspešnih ljudi i shvatićete da nijedan uspeh ne dolazi lako. Kristini želimo puno uspeha u daljem stvaranju kulinarske magije i još puno zadovoljnih mušterija.
PIŠE: SUZANA GAJIĆ RADIVOJEVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
