Na kraju smo godine koju će mnogi želeti zauvek da zaborave. Postavlja se pitanje svih pitanja – koju vakcinu odabrati?
Prenosimo tekst dr. Miloša Babića, molekularnog biologa i neurobiologa, koji je objavljen u publikaciji „Nauka u Srbiji“.
Faktori koji utiču na odluku o vakcinaciji
Ovo su faktori koji utiču na moje razmišljanje na ovu temu. Svako je slobodan da razmišlja za sebe, naravno. Ovo je dato kao primer razbijanja problema na manje delove.
SARS-CoV-2 virus je sada endemski, cirkuliše na nivou na kome neće moći da se iskoreni. Svi koji nemaju otpornost će ga dobiti pre ili kasnije.
Terapije koje su lekari i naučnici razvili od marta do danas, krvavim radom, su znatno smanjile smrtnost.
Ali bolnice su i dalje pune. Redovi su ispred vrata klinika i bolnica ceo dan i noć. Čak i sa tom boljom terapijom, ljudi umiru na sve strane. Ne morate nikome da verujete na reč o tome, dovoljno je da izbrojite smrtovnice ili da se prošetate ispred kovid ambulanti i vidite redove svojim očima.
Naučne studije pokazuju da veliki broj ljudi, možda i do 20% onih koji su imali značajne simptome, preživljava bolest, ali sa oštećenjima pluća, srca, bubrega, vaskularnog sistema, a povremeno i mozga.
Ovo nije prvi put da smo tako nešto videli: sadašnja epidemija je po mnogim parametrima veoma slična epidemiji Španskog gripa, koji je pogodio svet 1918–1920. Ljudi sa sličnim posledicama kakve vidimo danas su zatrpavali neurološke, srčane, i plućne klinike sve do 1950-tih. Možemo da očekujemo da će oni koji preleže virus u proseku živeti kraće, biti bolesniji, ranije u životu razvijati razne hronične bolesti, i da ćemo generalno imati više invalida tokom sledećih par decenija.
Ako ste do sada bili zdravi, vaš izbor je sledeći: možete uzeti vakcinu, i rizikovati njene nuspojave. Ili možete čekati da dobijete virus, i rizikovati neželjene efekte infekcije. Nema opcije u kojoj nema rizika. Možete samo da birate koji rizik hoćete.
Važno je znati da apsolutno najgore vakcine koje smo ikada imali nisu imale efekte koji su ni blizu efektima virusa. Da bi imalo smisla izabrati virus umesto vakcinacije, vakcine protiv SARS-CoV-2 bi morale da budu hiljadama puta lošije od najgorih ikada napravljenih u istoriji.
U slučajevima kada su otkriveni problemi sa vakcinama, ti problemi su se javili najkasnije u roku od tri meseca nakon vakcinacije. Zapravo, 99% neželjenih posledica vakcine se javi ili u roku od par dana ili maksimalno u toku prve dve nedelje nakon vakcinacije (što je period u toku koga organizam u stvari reaguje na vakcinu). Prema tome, ako se vakcina da desetinama hiljada ljudi, i ako nakon tri meseca nema znakova velikih problema, šanse su veoma male da se nešto jako loše uspelo sakriti.
RNK vakcine su nova tehnologija. Lično ih se ne bojim, pošto poznajem tehnologiju po kojoj su napravljene. Ali shvatam da je mnogim ljudima zastrašujuće uzimati nešto što je novo. Da li na sreću ili na nesreću, ovo verovatno neće biti problem u Srbiji.
Srpska vlada nije napravila ugovore sa Pfizerom ili Modernom, tako da nema već ugovorenih doza. Celu produkciju ovih vakcina za dug period su zakupile razvijene zapadne države, za svoj narod, i pitanje je kakve su šanse da će išta od toga stići do nas.
Koju vakcinu odabrati?
Za sada, sigurnost nije problem ni za jednu koja je ozbiljan kandidat. Sve su neuporedivo bolje nego dobijanje virusa. Efikasnost se razlikuje — Pfizer i Moderna za sada vode na tom planu, ali videćemo kako stvari izgledaju kako se više informacija skupi.
Mnogo veće pitanje od onoga koju vakcinu odabrati je: ko će moći koliko vakcina da proizvede, i gde će te doze otići. Sa kim će država napraviti ugovor? Kada će početi isporuke? Sve su to nepoznanice koje nisu u domenu ovog teksta; predmet su politike, ne nauke.
A najveći problem je strah koji je usmeren u pogrešnom smeru — ne treba se bojati vakcine, već efekata virusa. Vakcina još nije ni došla u državu, a sumnjamo i diskutujemo oko njenih mogućih nuspojava — dok istovremeno svako može da direktno vidi koji su efekti samog virusa…
To je kao da čovek u zapaljenoj kući udiše dim, i dok kašlje i guši se, raspravlja da li treba da izađe napolje na vetar i kišu, jer možda će mu se pokvasiti kosa pa će se prehladiti?! Cilj ovog teksta je da zaustavimo ovu potpunu konfuziju prioriteta.
IZVOR: MEDIUM.COM I FOTO: EPA
