Radno vreme koje traje od 9 do 17 časova uveo je američki auto gigant “Ford Motor Company”. Ovo radno vreme je postalo zakonski standard u Americi još 1938. godine, a kao pokušaj da se obuzda eksploatacija radnika u fabrikama.
Advokati u Americi su potom pedesetih godina uveli “plaćanje po satu” kako bi naplatili vreme provedeno sa klijentima i vrlo brzo je pristup “vreme je novac” postao prihvaćen i u drugim industrijama.
Gotovo sve značajne promene radnog vremena i uslova rada uslovljeni su značajnim istorijskim događajima. Otpočele su od industrijske revolucije tokom XIX veka, naredni događaj kao vododelnica za radništvo bio je Drugi svetski rat, nakon čega žene otpočinju da rade i privređuju.
Poslednji značajan događaj bile su devedesete, kao početak računarske revolucije i konačno danas – pandemija COVID.
Vreme je prolazilo, radne navike se, dakle i jesu i nisu mnogo menjale, ali je pandemija učinila da se mnoge kompanije brzinom munje preorjentišu na hibridni model.
Hibridni model rada jeste organizacija poslovanja koju čini kombinacija rada u kancelariji i rada na daljinu. Zaposleni imaju mogućnost da biraju kada rade od kuće, a kada iz kancelarije. Ne postoji jedan hibridni model koji odgovara svima, već svaka kompanija razvija hibridni model zasnovan na sopstvenim potrebama i potrebama svakog zaposlenog pojedinačno.
Većina radnika smatra da hibridni način rada pogoduje njihovim potrebama i pravima. Sve je više kompanija koje razmatraju nastavak hibridnog načina rada i nakon pandemije. Samo na LinkedIn-u je broj oglasa za poslove koji uključuju rad na daljinu porastao je pet puta.
Rad na daljinu prednosti i nedostaci
Istraživanja pokazuju da su za sve koji su radili na daljinu prošle godine, prednosti bile očigledne ali i nedostaci. Pošto su svi radili od kuće, ljudi su prekinuli putovanja i poboljšali produktivnost. S druge strane, boravak u kancelariji davao je ljudima posvećeno radno okruženje (jasno odvojeno od njihovog ličnog života) i više mogućnosti za organsku interakciju sa kolegama.
Na kraju, hibridni rad predstavlja uravnotežen pristup koji zaposlenima daje veću fleksibilnost, a istovremeno omogućava posvećene dane saradnje u kancelariji.
Hibridni način rada omogućio je “decentralizaciju” radne snage odnosno to da radnici sada više ne moraju da žive u mestu gde se nalazi poslodavac, pokazalo je najnovije Majkrosoftovo istraživanje.
Kada se zaposlenima da izbor da rade od kuće ili na daljinu, postižu bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Dugo putovanje na posao automatski se smanjuje, dajući im više vremena za druge aktivnosti osim za posao.
Usvajanjem fleksibilnog modela rada, poslodavci širom otvaraju vrata zaposlenima za koje je veća verovatnoća da će izabrati kompanije sa fleksibilnim modelima rada.
Posledice
Najnovije Majkrosoftovo istraživanje koje je obuhvatio više od 31.000 osoba iz 31 zemlje i analizirao milijarde prikupljenih podataka o produktivnosti i radu kroz Microsoft 365 i LinkedIn, pokazao je da je “burnout” zaposlenih globalno široko rasprostranjen. Čak 54 odsto ispitanika je izjavilo da su pretrpani poslom, a 39 odsto da su premoreni.
Osim što su se radnici fizički udaljili, smanjena je i komunikacija unutar timova. Tačnije, krug saradnika se značajno suzio.
Izazovi radnika ipak ostaju “ispod rada”, većinom zbog izmeštanja radnih mesta. Situacija je najkritičnija za pripadnike generacije Z, kojoj pripadaju osobe stare između 18 i 25 godina, a istraživači pretpostavljaju da je razlog tome to što su oni na samom početku karijere žive sami. Osim njih, probleme prijavljuju i žene, radnici na kritičnim radnim mestima i novozaposleni.
Istraživanje je pokazalo da je vreme provedeno na online sastancima skoro duplirano, sa tendencijom rasta, da sastanci traju 10 minuta duže, dok se nedeljno čak 45 odsto više vremena troši na četovanje, od čega 42 odsto van radnog vremena. O tome koliko je celokupna komunikacija prešla u digitalne okvire govori i podatak da je tokom februara 2021. godine poslato 40 milijardi više mejlova nego u istom periodu prošle godine.
Hibridni timovi na kraju koriste virtuelne alate za saradnju, što olakšava praćenje performansi. Zaposleni sa visokim rezultatima takođe dobijaju bolju vidljivost i prepoznatljivost. U isto vreme, menadžeri mogu brzo da identifikuju zaposlene sa lošim učinkom i reše njihove probleme.
IZVOR: BIF.RS I FOTO: PEXELS
