Uroš Kaličanin, poznati karatista i nosilac crnog pojasa treći dan, danas deli svoju inspirativnu priču o svojoj dugogodišnjoj posvećenosti karateu, osvajanju značajnih priznanja i nezaboravnim putovanjima širom sveta. Sada sa 35 godina, Uroš je zadržao strast prema ovoj borilačkoj veštini koja ga je oblikovala tokom poslednjih 28 godina.
Uroš se prvi put susreo sa karateom 1995. godine, kada je upisao prvi razred osnovne škole. Kako kaže, ova borilačka veština je postala njegova najveća strast koja traje već gotovo tri decenije.
„Karate je zapravo jedini sport koji sam ikada trenirao. Čini mi se da ništa drugo ne bih mogao da treniram i budem uspešan kao u ovom sportu“, ističe Uroš.
Uroševa ljubav prema karateu započela je u Osnovnoj školi „Dr Dragiša Mišović“ u Čačku. Tada je majka čula za lokalni karate klub i odlučila da ga upiše kako bi se oprobao u ovoj borilačkoj veštini. Uroš je kao dete bio veoma aktivno i živahno, izvodio je vratolomije po kući tokom celog dana. Njegova majka je prepoznala da bi karate mogao biti idealan sport za njega, a vremenom se ispostavilo da su njena predviđanja bila tačna.
Nakon što je ušao u sistem vežbanja i napredovanja kroz pojaseve i takmičenja, Uroš je shvatio da je teško izaći iz tog sveta.
„Mudri Japanci kažu da jednom kada započnete, nikada ne prestajete vežbati karate. To se definitivno pokazalo istinitim u mom slučaju“, priznaje Uroš.
Uroš je bio član reprezentacije Srbije preko deset godina, a tokom svoje karijere osvojio je mnogobrojne medalje. Nakon osvajanja oko 200 medalja, Uroš je prestao da ih broji. Ovaj sport mu je omogućio da proputuje čitav svet, posetivši zemlje poput Japana, Amerike i cele Evrope.
„Karate mi je uvek pomagao kroz život, a iskustva koja sam stekao na tatamiju uvek sam mogao da primenjujem u svakodnevnom životu”
DESET GODINA ŽIVOTA U AMERICI, OD PRVENSTVA U NEW YORK-U DO INTEGRACIJE U SRPSKO-ČIKAŠKU ZAJEDNICU
Nakon uspešne karijere u karateu, Uroš je odlučio da napusti Srbiju i započne novu životnu avanturu u Americi. U SAD je stigao 2013. godine, a ova godina obeležava deceniju njegovog boravka u zemlji izvan matične domovine.
„Nikada nisam mogao da pretpostavim da ću ovde ostati toliko dugo, ali sudbina je htela da svoju porodicu stvaram i nastavim život ovde“, izjavio je Uroš.
Poseban uticaj na njega imalo je prvenstvo sveta u New York-u 2006. godine, kada je tamo proveo značajan deo vremena. Tada je kao tinejdžer počeo razmišljati o mogućnosti života u Americi.
Nekoliko godina kasnije, Uroš se našao u Čikagu, gradu u kojem danas živi. Po dolasku u SAD, proveo je nekoliko nedelja u New York-u pre nego što je stigao u Čikago.
Seća se prvog dana u novom gradu kada je s prijateljem pešice otišao na ručak u “Kafe Beograd”. Ušavši u kafić, iznenadio se kada je video najmanje deset ljudi iz svog rodnog grada, Čačka. Svi su bili njegovi drugovi iz osnovne škole, neki su bili u istom odeljenju, a neki su čak bili i u istom odeljenju kao Uroševa rođena sestra. Taj trenutak je ostavio snažan utisak na njega. Zahvaljujući velikoj srpskoj zajednici u Čikagu, Uroš je uspeo da se integriše i opstane tokom svih ovih godina.
„Zbog svega toga i ogromne naše zajednice, još uvek sam ovde u Čikagu“, ističe Uroš. On je pronašao podršku i prijateljstvo među ljudima koji su delili njegovu kulturu i poreklo, što mu je pomoglo nastavi i bude uspešan.
KARATATE KLUB „NORTH SHORE DOJO“ – MESTO GDE SE STVARA BUDUĆNOST KARATE ŠAMPIONA I PODRŠKA DECI SA SPECIJALNIM POTREBAMA
Karate Klub „North Shore Dojo“ u Glenview-u, osnovan pre 20 godina u prostoru nekadašnjeg magacina, postao je dom za mnoge mlade karate talente. Klub je osnovao Srbin Radenko Krajišnik, dok je trenutni vlasnik Jeff Kohn, koji je okupio vrhunske trenere i instruktore. Ovaj klub ima poseban akcenat na instruktorima sa srpskim poreklom, koji donose svoje bogato znanje i iskustvo u karate veštini.
Jedan od istaknutih trenera u klubu je Uroš Kaličanin, koji se u klubu angažuje već punih pet godina. Nakon što je završio takmičarsku karijeru, Uroš je prešao u trenersku profesiju, a “North Shore Dojo” mu je pružio priliku da radi sa decom i prenosi svoje znanje karatea.
„Prebacivanje u trenersku profesiju je bio za mene izazovan trenutak u karijeri, ali sam uz podršku mentora Sensei Jeffa Kohna uspeo da se prilagodim“, ističe Uroš.
Sensei Jeff Kohn, nosilac crnog pojasa sedmi dan, pružio je Urošu ogromnu podršku i mentorstvo. Uroš je pohvalio Kohnov rad sa decom sa specijalnim potrebama i smetnjama u razvoju.
“Dragocenu stvar koju sam poneo od Sensei Kohna je rad sa decom sa specijanim potrebama i smetnajama u razvoju. Ovaj program je globalno sada u ekspanziji, a Sensei Kohn je pionir u radu sa decom u ovom segment i jedan od svetski priznatih eksperata. Preko 40 godina iskustva i zalaganja da se parakarate stavi na listu i ravnopravno bude deo svetskih i evropskih prvenstava kao sve ostale kategorije. Rad sa tom decom promenio je mene kao čoveka i mene kao trenera, u pozitivnom smislu”, ističe Uroš.
“Deca od šest godina i starija treniraju u “North Shore Dojo” poslednjih nekoliko godina, a srpska zajednica u ovom klubu je dala veliki uticaj na podizanje kvaliteta i uspeha kluba. Mnoga deca su osvajači medalja na prvenstvima Illinoisa, ali i na prvenstvima SAD. Među mladim karate šamapionima su Petar Kuljundžić , Ksenija Radovanović, Simona Pajagić, Andrijana Babić”, ponosno nabraja Uroš.
Pored treninga dece u “North Shore Dojo”, Uroš drži treninge i u Akademiji Sv. Save, gde radi kao profesor fizičkog vaspitanja. Treninge održavaju jednom nedeljno kao aktivnost posle škole, a zbog pozitivnog iskustva i zadovoljstva roditelja, treninge će organizovati i u narednoj sezoni.
I ne samo to, Uroš trenira buduće šampione i u crkvi Sv. Nikole u Brookfield-u, na novom imanju Sportsko-kulturnog Centra “Nikola Tesla”. Ovde se okuplja preko tridesetoro dece srpskog porekla koja vežbaju karate.
OČUVANJE SRPSKE KULTURE I TRADICIJE U SRCU AMERIKE: UROŠ PRAVI I KISELI KUPUS
Uroš Kaličanin, poznat član srpske zajednice u Čikagu, ističe važnost održavanja srpske kulture i tradicije u svakodnevnom životu, kako za sebe, tako i za svoju porodicu. Kroz svoj angažman u dve crkve i Akademiji Sv. Sava, Kaličanin je okružen proslavama i pripremama za praznike, što je postalo neizostavan deo njegovog života.
Jedan od primera na koji način Kaličanin i njegova porodica nastavljaju da praktikuju srpske običaje jeste tradicija seče badnjaka za Božić. Svake godine, zajedno sa sveštenikom Ocem Nikolajem Kosturom iz sabornog hrama u Čikagu, Uroš Kaličanin odlazi na ovu svečanost, koja predstavlja mali deo bogate srpske tradicije.
Kao par, Uroš i njegova supruga Tanja često posećuju predstave Srpskog dramskog pozorišta u Čikagu, ne propuštajući priliku da prisustvuju koncertima velikih bendova i grupa iz Srbije.
Osim uživanja u umetnosti, njihova porodica takođe održava srpsku tradiciju kroz ishranu.
“Hranu obavezno spremao kod kuće i na našem stolu su često tradicionalna domaća jela, kao što su sarme, pasulj, pite i sve ostalo što smo u mogućnosti da pribavimo od namirnica. Ponosno mogu da kažem da imamo čak u svoj domaći kiseli kupus”, kroz osmeh kaže Uroš.
Kao nastavnik i trener, Uroš Kaličanin uvek teži da integriše srpske vrednosti i tradiciju u svoj rad sa decom. On podstiče decu da budu dobri i pošteni ljudi, sledeći principe pravoslavne vere. Uči ih da, ako žele da pobede, to čine svojom veštinom i intelektualnom nadmoćnošću, poštujući protivnike.
Kada je reč o jeziku, Kaličanin često koristi izraze koji su specifični za srpski dijalekt, posebno onaj iz svog kraja, Čačka.
“Nekada u šali volim da kažem „Brate mili“ kad bih malo da dodam na važnosti onoga sto hoću da kažem a da to i dalje bude u šaljivom tonu. Dosta koristim i reč „Bre“ kad nešto želim da naglasim. Zanimljivo je što u Čikagu primećujem da ljudi komuniciraju na tri ili četiri različita dijalekta.”
POZIV SRPSKOJ DECI I RODITELJIMA
U cilju očuvanja srpskog nasleđa i podsticanja zajedništva među decom, Uroš Kaličanin upućuje snažan poziv svim roditeljima i deci da se pridruže programima koji se organizuju u crkvama i zajednicama. Kroz ove programe, deca imaju priliku da se druže sa vršnjacima istog porekla i korena, a to je izuzetno važno za njihovu budućnost i odrastanje, ističe Kaličanin.
Naglašava da je bitno da deca ponose tu klicu srpskog identiteta sa sobom kroz celokupan svoj život.
“Upravo kroz ove programe, deca imaju priliku da se upuste u aktivnosti koje su povezane sa srpskom kulturom i tradicijom, stvarajući snažne veze sa svojim nasleđem. Karate je plemenita borilačka veština koja pruža mnoge benefite, kao što su disciplina, samokontrola, poštovanje, istrajnost i mnoge druge životno važne veštine. Svi koji žele da se oprobaju u ovom sportu mogu posetiti treninge koji se održavaju u Kulturno sportskom centru “Nikola Tesla” u Lyons-u, Il, svakog četvrtka. Važno je napomenuti da su treninzi besplatni, zahvaljujući podršci crkve Svetog Nikole i sveštenika Nemanje Tešića, koji su prepoznali važnost okupljanja naše dece kroz sportove, omogućavajući pristupačnost svakom detetu.”
Nova sezona karate treninga počinje prve sedmice u septembru, a svi mališani od pet godina i stariji, su srdačno pozvani da se pridruže.
“Pozivamo sve roditelje i decu da se pridruže ovim programima, upuste se u zajedništvo srpske zajednice u Americi i kroz ovo iskustvo stvore čvrste veze koje će trajati čitav život.”
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
