Tačno 20 godina nakon hapšenja Slobodana Miloševića, jedan od ključnih aktera tog događaja, lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da je Milošević tada nije dozvolio da dođe do krvoprolića i da je pomogao da se nađe izlaz iz haosa.
Čedomir Jovanović kaže da pamti svaki detalj od pre 20 godina i da je sa Slobodanom Miloševićem razgovarao mnogo više od 10 sati.
„Razgovarali smo o njegovoj sudbini, o mojoj, o društvu za koje smo jednako odgovorni, o tim ljudima oko nas u toj kući. On nije pripadao tom svetu koji ga je okruživao, ali nažalost to je jedini krug ljudi u kojem se mogao naći posle svega što je uradio kao političar i kao lider našeg naroda“, smatra Jovanović.
Kaže da tu ne misli na nekoliko partijskih prijatelja koji su došli da bi mu pomogli da iz svega toga izađu bez tereta za naredne generacije.
„Sećam se da sam mu rekao da je paradoks što će se pamtiti po onome što tek treba da uradi u toj noći koja je bila pred nama i ako me pitate šta je ono čime je Milošević zadužio Srbiju, onda je to način na koji je iskoračio iz političkog života i otišao u Centralni zatvor, a potom u Haški tribunal“, naglašava Jovanović.
Ističe da je od Miloševića zavisilo da li će se vila „Mir“ pretvoriti u pećki kafić „Panda“ u kojem je ubijeno šest srpskih mladića.
„Milošević nije dozvolio da dođe do krvoprolića, puno mi je pomogao u tome da nađem izlaz iz tog haosa koji nije bio ni prvi ni poslednji i pristao je kroz mene na jedan čudan odnos sa Zoranom Đinđićem“, ističe Jovanović.
Jovanović kaže da je u petak 30. marta otišao kod Branislava Ivkovića kući, a pre toga u Institut za bezbednost kod Dušana Mihajlovića.
„On je sedeo sam i vodio beleške o tome šta se dešava. Dobijao je informacije šta ko priča i nemo sa mnom gledao taj cirkus pred kućom i te jadne policajce u onim nesrećnim uniformama i sa šlemovima na glavi i te zveri koje su bile unutra“, seča se Jovanović.
Kaže da je u jednom trenutku bilo naređeno Jedinici za specijalne operacije da preuzme kapiju.
„Bilo nam je jasno šta se dešava kada su iz kombija izleteli neki ljudi sa čarapama na glavama, u farmerkama i trenerkama. To je bio kombi koji je ukraden američkoj ambasadi godinu dana pre toga. To je sve bila provokacija, dok istovremeno socijalisti i radikali puštaju priču o ljudima koji su došli da kidnapuju Miloševića zbog para. Tada dolazi i do puškaranja“, navodi Jovanović.
Kaže da je do Baneta Ivkovića otišao pošto je dobio informaciju da je jedan novinar ranjen i da su sin i otac pucali jedan na drugoga ispred kuće u Užičkoj.
„Mislim da se Drakulović ili Drakulić prezivaju. On je stvarno voleo Miloševića. Crnogorac iz Lovćenca, svoj život bio u svakoj sekundi dao za njega. On nije znao da mu je sin na kapiji, a sin nije znao da mu je otac unutra“, priča Jovanović.
Čedomir Jovanović kaže da jako ceni ljude koji su napravili seriju Porodica, ali da mu je teško da je gleda.
„Gledao sam 20 minuta druge epizode i tada sam odgovorio na pozive producenta koji me je uporno pozivao da odgledam čitavu seriju. Osetio sam potrebu da nazovem i kažem slušaj, ne znam kako će se serija završiti, ali Milošević nije bio tamo neki ludak, a Mira je ledi Magbet, a ne neka tamo babetina koja cvili po kući i valja se po kauču“, naglašava Jovanović.
Ističe da beskrajno poštuje Uliksa Fehmijua i njegovu porodicu, ali da je teško igrati Zorana Đinđića.
„Ne treba tu ocenjivati ko je koliko uspeo. Nešto drugo je važno. Napravili smo seriju o Miloševiću i njegovoj porodici koja je snimljena u ovoj zemlji i emituje se na nacionalnoj televiziji. Do pre dve ili tri godine niste imali film o Čerčilu, Amerikanicu se Kenedija snimili 40 godina posle Dalasa, u Hrvatskoj se niko ni ne usuđuje da napravi kratku seriju o ulozi Franje Tuđmana. Ova naša nesrećna Srbija ima snage da to uradi“, ističe Jovanović.
Kaže da mnogo voli Milana Marića koji ga glumi u seriji.
„To je jedan divan čovek i sjajan umetnik. Voleo bih da što više ljudi vidi šta je uradio. Znam da se tome posvetio maksimalno. Mi smo jako bliski“, kaže Jovanović.
Ističe i da da Vladimir Beba Popvić nije bio huškač, histerik ili neko ko kontroliše i teroriše medije.
„Beskrajno je voleo Zorana i nikada ga nije zanimala politička karijera. Došao je u DOS u avgustu 2000. godine da radi kampanju kada niko drugi to nije smeo da radi. On je na svoj način žrtva tog vremena. Nosi svoj krst“, kaže Jovanović.
Jovanović kaže da se sa Mirom Marković sretao za vreme Miloševićevog boravka u zatvoru.
„Jednom prilikom je Miloševiću pozlilio, baš kada je moj otac opersian. Posle operacije je pao u komu i bio je na respiratoru. Pozvali su me da dođem, a na putu ka ocu pozvala me je ona da mi kaže da je Miloševiću pozlilo u zatvoru i da mora da ide u bolnicu. Ja sam okrenuo auto i otišao u zatvor“, seća se Jovanović.
Kaže da je zatekao Miloševića koji odbija da razgovara sa bilo kime i ima pritisak 200.
„Svi su bili zabrinuti. Ja sam ušao, porazgovarao sa njim i odvezao sam ga svojim kolima na VMA. Tamo ej urađena koronografija. Meni je bilo jasno da sam vratio Miloševića Pavkoviću u naručje na VMA. Narednog jutra sam došao po njega i vratio ga u zatvor“, kaže Jovanović.
Ističe da mu je Milošević verovao jer ga nikada nije lagao.
IZVOR: RTS I FOTO: NOVA
