Ivana Stanojević (34) iz Beograda najlepše godine je provela u Americi. Nije ni sanjala da će se vratiti u Srbiju, a još manje da će od crnog blaga u toj zemlji sebi izgraditi život.
“U Americi sam bila četiri godine za vreme studiranja, prve dve godine sam radila studentske poslove i dve godine se bavila menadžmentom, dakle poslom u struci. Vratila sam se u Srbiju da završim master rad i plan je bio da nakon toga ponovo odem u Njujork, ali iako sam imala odgovarajuću vizu, naišla sam na birokratski problem. Nisam mogla da se vratim tamo u svoj stari život. To je bila teška godina za mene. Bila sam jako zbunjena, šta i kako dalje. Navikla sam na dobar i siguran posao u Americi. Nisam znala u kom pravcu da krenem skoro godinu dana. Iako nije delovalo da će izaći na dobro, to je nešto najbolje što je moglo da mi se desi”, priča za “Blic” mlada preduzetnica.
“Iskustvo iz Amerike mi je bilo od neprocenjivog značaja. Sami ste u dalekoj zemlji, ako se razbolite i ne odete na posao, završićete na ulici pošto nećete imati novca za kiriju. Pored toga kako surov može da bude život, u Americi sam spoznala da kada imaš ideju i posvetiš joj se, uspeh mora doći. Videla sam svuda oko sebe da se odricanje i naporan rad isplate i odlučila da primenim naučeno i preokrenem svoje okolnosti u Srbiji. Okrenula sam se biznisu svojih predaka, tartufima”, priča za “Blic” Ivana Stanojević.
“Tata mi je lovac na tartufe skoro 20 godina, uz njega sam videla kako izgleda tržište i kako se naš tartuf deklariše kao proizvod drugih zemalja, recimo istarski ili italijanski. Odlučila sam to da promenim. Sav svoj novac koji sam zaradila u Americi uložila sam u posao s tartufima. Pored tog novca podigla sam i kredit. Na samom početku, naišla sam na “borbu sa vetrenjačama”, ljudi ne znaju koliko su kvalitetni tartufi koje imamo svuda oko nas, naša priroda veoma je bogata. Tartufi su retka gljiva, koja je uvek bila na ceni. Priče ljudi koji nisu podržavali moju odluku, nisu me zanimale, ja sam odlučna u svojoj nameri da promenim svest ljudi, i dočaram im vrednost tartufa”, kaže.
“Tartuf raste u nekontrolisanim uslovima i dosta faktora utice na berbu, neki od njih su sušna ili kišna godina. Svaka šuma daje šumske plodove drugačije. Moj “lov” na tartufe traje po ceo dan, od rane zore, pa do kasnih popodnevnih sati. Dešava se često da posle višečasovne potrage, ništa ne nađem ali to su retke situacije” objašnjava devojka.
“Lovac na tartufe je uzbudljiv posao, nikad ne znate da li ćete danas nešto naći. Zato je tartuf dragocena gljiva i retka. Srbija ima kvalitetan tartuf, treba se više pozabaviti brendiranjem srpskih proizvoda van naših granica. Ljudi u Srbiji ne znaju koliko je tartuf dragocen, nedostaje nam edukacija po pitanju prirodnih bogatstava koja su svuda oko nas”, zaključuje devojka.
IZVOR: BLIC I FOTO: BOLJA ZEMLJA
