Internet oglašivači, zahvaljujući podacima koje ostavljamo na internetu, reklame svojih proizvoda i usluga sve preciznije plasiraju ciljnoj publici. Do podataka o našim navikama, interesovanjima, kretanjima, dolaze pomoću drugih aplikacija. Istraživači bezbednosti na internetu su ustanovili da aplikacije koje instaliramo na mobilnim telefonima preuzimaju mnogo više podataka o nama nego što nam saopštavaju u upozorenju. Pojedine aplikacije čak te podatke šalju oglašivačima.
Nesporno je da internet oglašivači i društvene mreže lako prikupljaju podatke o nama jer ih, u najvećem broju slučajeva, svesno i dobrovoljno ostavljamo. Problem je u tome što takvi podaci postaju njihovo vlasništvo. Prof. dr Petar Kočović sa Fakulteta za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union Nikola Tesla“ navodi primer Fejsbuka.
„Kada otvorimo nalog na toj društvenoj mreži, mi zapravo prihvatamo sledeće – da sve što postavimo na Fejsbuku postaje vlasništvo ‘Fejsbuka’. Jedan student prava, sad je on već austrijski pravnik, bio je na praksi u Sjedinjenim Američkim Državama u ‘Fejsbuku’, u San Dijegu, i tražio je da mu daju njegove podatke. Dali su mu DVD. Kada je odštampao, to je bila hrpa od 500 i nešto stranica podataka o njemu. Nije bio svestan šta sve imaju. I onda je video da kategorizuju svakog od nas u 53 kategorije. Znači, ne samo što prikupljaju podatke nego ih i kategorizuju. To podrazumeva i podatke za koje mislimo da smo ih obrisali, bez obzira na to da li su fotografije, video-materijali i tome slično. I onda vrlo jednostavno te podatke mogu da koriste“, objašnjava prof. dr Kočović.
Čini se da naše internet navike nisu zanimljive i korisne samo oglašivačima već i političarima. Kreatori političkih kampanja tokom predizbornog perioda želeće da znaju kako se informišemo, kome verujemo, pa i kako smo raspoloženi.
„’Tviter’ je razvio aplikaciju pomoću koje meri stanje nacije. Stanje nacije se meri tako što se skupljaju ključne reči. Samo 10.000 reči iz engleskog jezika opisuje emocionalno stanje svakog ko šalje tvitove. I onda kao kroz sito proseju te ključne reči i praktično na osnovu njih vidimo da li je neka nacija vedra, vesela, i tako dalje“, kaže prof. dr Kočović.
Nasuprot aplikacijama za komunikaciju i društvenim mrežama koje na takav način narušavaju našu privatnost, postoje i aplikacije koje je kompletno ugrožavaju omogućavajući drugim licima da nas špijuniraju, prate i uhode, što najčešće koriste internet oglašivači. Prema rečima našeg sagovornika, takve aplikacije nisu nikakva novost:
„Na primer, više od deset godina postoje dve američke aplikacije, jedna se zove Spajbabl (engl. SpyBubble), a druga Spajingbabl (engl. SpyingBubble), i svako može da ih koristi. Aplikacije se instaliraju u telefonu ili na računaru, i kada hoćemo da ih upotrebimo da bismo špijunirali nekog, mi mu pošaljemo SMS poruku. Ovaj koji je špijuniran može naivno da odgovori na tu SMS poruku i onda startuje cela aplikacija koja uključuje kamere s mobilnih telefona, uključuje lokator, znači može da vidi gde se špijunirana osoba nalazi, skuplja sve mejlove, sve fotografije, sve SMS poruke, i mnogo više od toga – arhivira ih do godinu dana.” Prof. dr Kočović dodaje da postoji softver Džejlbrejker (engl. Jailbraker) koji može da otkrije lažnu SMS poruku, odnosno da li neko pokušava da vas uhodi ili špijunira. Osim toga, naši digitalni uređaji mogu biti uzurpirani i zloupotrebljeni na još jedan način. Posebno su ugroženi ljubitelji video-igara.
„Postoji jedna serija mladih programera, a mnogi su i u Srbiji, koja kroz neke video-igrice nudi virtuelne pare u zamenu za procesorsko vreme na mobilnom telefonu ili računaru. A čim prihvatimo da dobijemo te virtuelne pare, koje u nekoj varijanti mogu da se zamene za kriptovalute, kao što je bitkoin, mi smo u stvari pristali da slobodno procesorsko vreme ustupamo njima. I kad ne radimo ništa, oni praktično čupaju procesorsko vreme sa naših mobilnih uređaja. Na taj način ne plaćaju procesorsko vreme za one skupocene mašine i uređaje koji su kupovani da bi se rudarilo“, objašnjava prof. dr Kočović.
Naglo trošenje baterije, iznenadno restartovanje mobilnog telefona, povećano trošenje interneta, dobijanje poruka sa gomilom nasumičnih slova i brojeva – sve to mogu biti signali upozorenja, ali ne i sigurni znaci da neko prikuplja naše podatke. Stoga je trenutno možda najbolji savet – pažljivo delite podatke u onlajn prostoru i budite maksimalno oprezni prilikom instaliranja mobilnih aplikacija.
