Naučnici sa Univerziteta Stanford identifikovali su novu podvrstu depresije koji bi mogao da utiče na čak četvrtinu svih pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem (MDD).
Nalazi pomažu da se objasni zašto najpopularniji lekovi za depresiju nisu uvek efikasni.
Nova podvrsta je jedinstvena po tome što je obeležena kognitivnim deficitom pažnje, pamćenja i samokontrole. Ove simptome često ne ublažavaju antidepresivi koji ciljaju na serotonin, kao što su Leksapro ili Zoloft.
Istraživači nazivaju novoidentifikovanu podvrstu ‘kognitivna podvrsta’.
U randomizovanom kliničkom ispitivanju koje je uključivalo preko 700 odraslih, istraživači sa Stanforda, sa kolegom sa Univerziteta u Sidneju u Australiji, otkrili su da je 27 odsto pacijenata sa MDD-om radilo lošije na kognitivnim zadacima. Takođe su imali lošiji odgovor na standardne tretmane lekovima, prenosi Science alert.
Ako se taj procenat odnosi na američku populaciju, onda bi oko 5,7 miliona pacijenata moglo da ima ovu podvrstudepresije.
S obzirom na veličinu te potencijalne kohorte, naučnik o ponašanju Laura Hak i njene kolege tvrde da su hitno potrebni ciljaniji tretmani za depresiju.
„Za značajnu manjinu depresivnih pacijenata, neophodno je poboljšati kogniciju kako bi se poboljšalo ukupno depresivno raspoloženje i funkcija“, pišu oni.
Prema autorima, ovo je prvi „klinički delotvoran kognitivni biotip depresije“ koji je pronađen, a njihovi nalazi ukazuju na to da gubitak snage mozga nije uvek posledica depresije. To bi takođe mogao da bude pokretač.
U 2014. godini, prethodna studija na Stanfordu koja je uključivala neke od istih istraživača otkrila je da je četvrtina pacijenata sa depresijom pokazala značajna oštećenja na kognitivnim testovima, čak i nakon što su primili terapiju antidepresivima.
Istraživači su 2020. godine pratili studiju snimanja mozga koja je otkrila da promene u kognitivnom kontrolnom krugu pacijenta mogu da pomognu u predviđanju njihovog odgovora na tretmane antidepresivima.
Sada su istraživači pokušali da istraže novi podtip dalje.
Pre ispitivanja, učesnici su ispitani i klinički je procenjeno njihovo stanje depresije. Takođe su uradili testove verbalne memorije, radne memorije, brzine odlučivanja i trajne pažnje.
Osam nedelja nakon početka lečenja selektivnim inhibitorom ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su Leksapro i Zoloft, ponovo su sprovedene iste ankete i procene.
Od svih 712 učesnika sa MDD-om koji su završili kliničko ispitivanje, samo 96 imalo je snimak mozga u daljim testovima. Tokom funkcionalne magnetne rezonance, ovi pacijenti su dobili kognitivne zadatke dizajnirane da mere pažnju i impulsivnost.
Zadatak u suštini podrazumeva da pacijenti brzo pritisnu dugme kada vide zeleno ‘kreni’ na ekranu i drugo dugme kada vide crveno ‘ne idi’ na ekranu.
Tokom zadatka, pacijenti sa MDD sa sporijom obradom informacija, problemima sa spavanjem i lošijom inhibicijom odgovora pokazali su smanjenu aktivaciju u prefrontalnom korteksu i moždanoj kori.
Ovo ukazuje na „izrazit neuromehanički proces koji leži u osnovi ovog biotipa“, tvrde autori, jer su ovi delovi mozga veoma uključeni u izvršne funkcije kao što su planiranje, postizanje ciljeva i stalna pažnja.
Šta više, algoritmi mašinskog učenja otkrili su da je stepen kognitivnog oštećenja pacijenata povezan sa stepenom simptoma depresije i njihovim poboljšanjem nakon lečenja.
Nakon prepisivanja SSRI, pacijenti koji su pripadali ovom kognitivnom podtipu, pokazali su niže stope remisije u poređenju sa onima sa različitim oblicima depresije.
Sertralin, koji se može prodati pod imenom Zoloft, bio je najmanje koristan lek u seriji, sa stopom remisije od 35,9 odsto u kognitivnom biotipu u poređenju sa 50 odsto za druge biotipove.
„Ova studija je ključna jer psihijatri imaju nekoliko alata za merenje depresije koji bi pomogli u donošenju odluka o lečenju“, objašnjava Hak.
Ona dodaje da se uglavnom radi o posmatranju i merenju putem samoprocenjivanja.
„Snimanje tokom obavljanja kognitivnih zadataka je prilično novo u studijama lečenja depresije“, kaže Hak i dodaje da je „snimanje ove vrste depresije u kliničkom okruženju zaista korisno samo ako znamo kako da je lečimo“.
Danas je depresija podeljena na nešto više od desetak podtipova, a ipak istraživači otkrivaju sve više i više. Ipak, tretmani ostaju često neefikasni.
Do danas, samo jedan antidepresiv koji je odobrila FDA, nazvan Vortioksetin, povezan je sa poboljšanom kognicijom, i niko nije siguran kako i zašto funkcioniše.
Tim primećuje da, iako su isključili određene poremećaje i faktore koji bi mogli da utiču na kognitivno oštećenje, možda postoje i drugi bihejvioralni ili neurobiološki faktori koji doprinose ovom kognitivnom biotipu, i trebalo bi da budemo oprezni u generalizaciji njihovih nalaza.
Hak se nada da će sprovesti dalje istraživanje kako bi utvrdio da li se pristup primenjuje na druge antidepresive i metode lečenja.
„Redovno sam svedok patnje, gubitka nade i porasta samoubistva koji se dešava kada ljudi prolaze kroz naš proces pokušaja i grešaka“, kaže Hak.
Ona objašnjava da je to zbog lekova koji imaju isti mehanizam delovanja za sve koji pate od depresije, iako je depresija prilično heterogena. Mislim da bi ova studija mogla da pomogne da se to promeni“.
Studija je objavljena u JAMA Network Open.
