Gordana Vučković, samostalni knjižnjičar u Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu, ovogodišnja je dobitnica nagrade „Najbolji bibliotekar Srbije“.
Ovu nagradu najboljim predstavnicima svog esnafa dodeljuje Bibliotekarsko društvo Srbije.
Za najprestižniju nagradu u oblasti bibliotekarstva nominovano je pet bibliotekara, a ono što je, po oceni žirija koji su činili MIlica Matijević, Tatjana Bogojević i Olivera Nastić izdvojilo ovogodišnjeg laureata je njena bogata i dinamična radna biografija, posvećenost poslu i nesebično prenošenje znanja na mlađe kolege.
Ona je jedan od onih bibliotečkih stručnjaka koji, primenjujući inovativna rešenja u predstavljanju zavičajne građe, ruše stereotipe o bibliotekarstvu kao dosadnoj profesiji, navodi se u obrazloženju žirija.
„Baviti se kulturom u Srbiji, siromašnoj i politički nestabilnoj zemlji, nikada nije bilo lako, još manje isplativo, jer siromaštvo onemogućava život dostojan čoveka i duhovno obezvređuje svakog pojedinca“, rekla je Gordana Vučković na današnjoj online ceremoniji uručivanja priznanja u oblasti bibloiotekarstva.
Ona je rekla da biblioteke i bibliotekari predstavljaju „malo selo hrabrih i neustrašivih Gala“ koji danas, kako je istakla, „umesto rimskoj, odolevaju savremenoj okupaciji u obliku nekulture, kiča i šunda“.
Ona je ocenila da je bibliotekarstvo u Srbiji „decenijama unazad, sistematski, neosetno ali istrajno, devastirano i obezvređivano“. Podsetila je da su pre više od tri decenije, knjižničari imali platu koja je bila na nivou republičkog proseka i dodala da taj prosek danas nemaju ni bibliotekari.
„Srpske političke elite ne mare mnogo za kulturu, osim kada svojataju naše uspehe pripisujući sebi zasluge, uglavnom kroz deklarativnu ili finansijsku podršku programa i projekata koje smo mi osmislili i realizovali“, istakla je Vučković.
Gordana Vučković, učinila je značajan iskorak u osmišljavanju i organizovanju manifestacije „Dani kragujevačke knjige“, koja zahvaljujući njenoj inventivnosti i predanom radu prerasta u „Dane kragujevačke kulture“.
Član je i aktivni saradnik redakcije časopisa „Koraci“ i „Kragujevačko čitalište“. Poseduje bogatu bibliografiju stručnih radova, preko 60 bibliografskih jedinica. Autor je više tematskih izložbi i monografskih publikacija.
IZVOR: PRESEK I FOTO: SINHRO
