Gde je Srbija po evropskim merilima blagostanja?
Luksemburg je, posmatrano po vrednosti onoga što njihova država stvori za godinu dana, ali i po onome što njegovi stanovnici potroše – u samom vrhu zvanične evopske statistike.
Srbija je, iako još nije članica EU, po evropskim merama potrošnje na samom dnu ove liste, na pola evropskog proseka, dok srpski bruto društveni proizvod čini svega 41 odsto evropskog proseka. Od nas lošije stoje samo Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija.
Pokazatelj stvarne individualne potrošnje – AIC, čije je vrednosti za celu 2019. godinu upravo objavila zvanična evropska statistika Eurostat, predstavlja meru materijalnog blagostanja domaćinstava.
Kada se posmatraju samo države članice EU, po pitanju materijalnog blagostanja domaćinstava najbolje stoji Luksemburg, koji premašuje evropski prosek za čak 35 odsto. U najlošijem su položaju građani Bugarske, gde se ovaj pokazatelj nalazi na svega 58 odsto evropskog proseka.
Samo devet članica EU je po ovom pitanju iznad evropskog proseka. To su, osim pomenutog Luksemburga i: Nemačka, Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska.
Kada se na listu zemalja dodaju i članice nekadašnje Jugoslavije, koje nisu u EU, primetno je da su one koncentrisane na samom začelju.
Po pitanju blagostanja domaćinstava najbolje stoji – Crna Gora, koja je na nivou od 60 odsto evropskog proseka. Gde je Srbija?
Sledi Srbija sa 49 odsto evropskog proseka, Severna Makedonija 42 odsto, Bosna i Hercegovina 41 odsto.
Najniža na lestvici koju je objavio Eurostat je – Albanija, koja je po ovom pokazatelju na nivou od 39 odsto evropskog proseka.
Kada je reč o Hrvatskoj i Sloveniji, jedinim bivšim članicama Jugoslavije koje su sada u EU, njihova pozicija nije zavidna.
Slovenija bolje stoji, na 83 odsto evropskog proseka, dok je Hrvatska tik iznad najlošije Bugarske – sa 66 odsto evropskog proseka.
Mera materijalnog blagostanja domaćinstava, izražena “po glavi” stanovnika iskazuje se kroz takozvani PPS – standard kupovne moći. To je veštačka valutna jedinica koja eliminiše razlike u nivou cena između zemalja. Tako, prema objašnjenju Eurostata, jedan PPS kupuje jednak obim robe i usluga u svim zemljama, što omogućava poređenje među zemljama.
Britanija, koja je u tranzitnom periodu posle napuštanja EU, zatim Norveška, Švajcarska i Island, koje nisu članice EU, po pokazatelju materijalnog blagostanja domaćinstava su iznad evropskog proseka. Tako je Velika Britanija premašila evopski prosek za 13 odsto, dok je Norveška od tog nivoa “odskočila” 31 procenat, Švajcarska 21 odsto, a Island 16 procenata.
IZVOR: NOVA I FOTO: EPA