Najveća evropska ekonomija, Nemačka, suočava se sa sve ozbiljnijim finansijskim izazovima koji bi mogli direktno da pogode standard građana. Prema upozorenjima ekonomista, država se sve više oslanja na ogromna zaduženja, koja umesto razvoja infrastrukture i ekonomije završavaju u pokrivanju budžetskih rupa.
Nova vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD odobrila je za 2026. godinu nova zaduženja veća od 180 milijardi evra. Međutim, stručnjaci iz Ifo Institut i Bertelsmann Stiftung upozoravaju da se taj novac ne koristi za dugoročni razvoj, već za kratkoročno održavanje sistema.
Posebno zabrinjava stanje penzionog sistema. Iako su penzije nominalno povećane za 4,24%, rast troškova života i inflacija mogli bi u potpunosti da ponište taj efekat. Sve glasnije se razmatraju mere poput pomeranja starosne granice za odlazak u penziju i smanjenja budućih usklađivanja.
Istovremeno, građani bi mogli da se suoče sa dodatnim opterećenjima kroz povećanje poreza, uključujući viši PDV, veće doprinose za zdravstvo i socijalno osiguranje, pa čak i nove oblike oporezivanja imovine. Rast kamata i socijalnih troškova dodatno pritiska državni budžet.
Problem je, kako navode analitičari, u tome što se dug koristi kao kratkoročno rešenje umesto za sprovođenje ozbiljnih reformi. Umesto smanjenja birokratije i racionalizacije troškova, vlast pribegava novim kreditima, čime se kriza samo odlaže.
Pod znakom pitanja našla se i čuvena „kočnica zaduživanja“, poznata kao Schuldenbremse, koja je godinama simbolizovala fiskalnu disciplinu. Danas se sve češće zaobilazi, što dodatno narušava poverenje u nemački model stabilnosti.
Sve ukazuje na to da bi teret dugova mogao pasti na leđa budućih generacija, dok prostor za stvarni razvoj postaje sve manji.
IZVOR: B92, FOTO: UNSPLASH
