Javni dug evrozone na kraju prvog kvartala 2025. godine dostigao je 88% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što predstavlja blago povećanje u odnosu na kraj 2024. kada je iznosio 87,4%, saopštio je Evrostat.
U celoj Evropskoj uniji (EU), nivo zaduženosti takođe je porastao – sa 81% BDP na 81,8% u istom periodu. Najveći deo javnog duga čine hartije od vrednosti, sa udelom od 84,2% u evrozoni i 83,6% u EU. Zajmovi zauzimaju 13,3% duga u evrozoni i 13,9% u EU, dok valuta i depoziti učestvuju sa nešto više od 2,5%.
Kao i ranijih godina, Grčka ostaje najzaduženija članica evrozone, sa javnim dugom od čak 152,5% BDP-a. Slede Italija sa 137,9%, Francuska sa 114,1% i Belgija sa 106,8%.
Na suprotnom kraju lestvice nalaze se zemlje sa najnižim nivoom javnog duga: Bugarska sa 23,9%, Estonija sa 24,1%, Luksemburg sa 26,1% i Danska sa 29,9%.
Zanimljivo je da je Grčka, uprkos visokom dugu, zabeležila i najveći godišnji pad zaduženosti – čak 9,3%. S druge strane, Poljska je registrovala najveći rast javnog duga u istom periodu, sa povećanjem od 6,1%.
Trend rasta javnog duga u EU otvara brojna pitanja o fiskalnoj stabilnosti i merama štednje koje će pojedine članice možda morati da sprovedu kako bi održale svoje ekonomije stabilnim.
IZVOR: TANJUG, CHICAGO DESAVANJA, FOTO: PIXABAY
