Nova bezbednosna uredba italijanske vlade izazvala je snažne političke reakcije i otvorila raspravu o granici između sigurnosti i građanskih prava.
Premijerka Giorgia Meloni tvrdi da su strože mere odgovor na rastuće incidente i nasilne proteste, posebno posle sukoba u Torinu, gde je povređeno više od 100 policajaca tokom demonstracija oko društvenog centra Askatasuna.
Dekret odmah stupa na snagu i donosi šira policijska ovlašćenja — uključujući preventivno zadržavanje do 12 sati, lakše pretresanje osumnjičenih i strožu kontrolu posedovanja oružja. Posebne bezbednosne zone planirane su i zbog Zimskih olimpijskih igrara.
Ministar pravde Carlo Nordio istakao je da je cilj sprečiti ekstremizam i potencijalni povratak terorističkih grupa poput Crvene brigade. Međutim, kritičari smatraju da bi nove odredbe mogle ograničiti pravo na protest i slobodu izražavanja.
Opozicioni lider Giuseppe Conte upozorava da vlast koristi bezbednost kao izgovor za suzbijanje političkog neslaganja, dok je predsednik Sergio Mattarella već izrazio zabrinutost zbog moguće neustavnosti pojedinih članova.
Kritike dolaze i iz civilnog sektora. Italo Di Sabato iz organizacije Osservatorio Repressione tvrdi da vlast preuveličava bezbednosne pretnje uprkos padu kriminala, navodeći da statistika pokazuje manji broj ubistava nego prethodnih godina.
Parlament tek treba da potvrdi uredbu, a politička scena ostaje duboko podeljena. Dok vlada insistira na potrebi odlučne borbe protiv nasilja, protivnici upozoravaju da bi Italija mogla krenuti ka restriktivnijem modelu upravljanja.
IZVOR: B92, FOTO: PRINTSCREEN
