Dr veterinarskih nauka Milanko Šekler, iz tima ljudi koji su u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo pročitali genom koronavirusa u Srbiji kaže za RTS da je vakcina upaljena šibica na kraju tunela, ali da ona nije magični štapić.
Napominje da ako sve činimo da se ne zarazimo, prokužavanje je, kako je rekao, gratis.
Milanko Šekler je gostujući u Beogradskoj hronici naveo da ako je jedna osoba zaražena, a druga nije, a zagrle se, to može da bude nezgodno.
„Važno je da svi shvatimo da se ne zaražavamo svaki put kad stupimo u kontakt sa virusom. Ako je ta količina virusa veoma mala, mi se ne razbolimo uopšte. To se zove prokužavanje. Zaražavanje je kada se zarazite, i to zavisi od količine virusa koji uđe u kratkom vremenskom periodu u organizam“, naglasio je Šekler.
To, kaže, zavisi od maske.
„Mikrokapljice koje izbacujemo iz usta, one veće padnu do 0,8 metara, a manje i do preko dva, tri metra. Maska efikasno štiti od tih mikrokapljica, ali ne od vrusa, jer ona i ne služi za to. One služe da sve kapljice koje sad izbacujemo ne stignu do sagovornika. Ako ja nosim masku, a vi ne nosite, oko 80 posto je šansa da ću vas zaštititi, a ako oba sagovornika imaju masku, mogućnost da se zarazite je jedan prema 100“, napominje Šekler.
Virusi prave greške
Ako stavimo masku, i skinemo je najbolje je, ukazuje, da je ne stavljamo ponovo.
„Masku nakon nošenja bacite, ne dodirujući spoljni deo, jer može biti zaražena, bacite je i koristite drugu kad vam bude ponovo potrebna“, kaže Šekler.
Ističe da RNK virusi ne mogu ništa pametnije da urade sem da se menjaju.
„Oni prave greške. Jedan virus kad uđe jednu ćeliju treba da napravi nekoliko hiljada potomaka. Svaki potomak se razlikuje u par slova, dva, tri. Tu knjigu od dva tri slovne greške možemo da pročitamo. Kada je takva situacija, mi to ništa i ne primećujemo, taj se virus umnožava i dalje je sve to razumljivo. Kad se negde preskoči nekoliko slova na nekom nezgodnom mestu, kao što se sad desilo, jedan deo i ne možete da pročitate. Pričamo o sintezi proteina. Tu su informacije kako da virus napravi sam sebe. Jedno upustvo kako on sebe pravi“, navodi Šekler.
Prema njegovim rečima, ako ima grešku u tom uputstvu, on napravi neki deo malo drugačiji nego što je bio.
„Taj deo je bitan da se za njega napravi zaštita. Vakcina stimuliše proizvodnju naše zaštite koje treba da neutrališu to mesto. Ako je greškom promenio to mesto onda naša antitela mogu da ne prepozaju to mesto, pa se napravi novi soj, gde na primer ne može da nas zaštiti vakcina“, rekao je Šekler.
Svaki od testova koristi tri gena
Na pitanje da li vakcina pokriva i novi soj virusa, navodi da je premalo je vremena prošlo da bi se pouzdano reklo.
„Vrlo je mala mogućnost je da se desi ta vakcina slabije funkcioniše. Siguran sam da ne može da ne radi. Može u nekom stepenu možda da bude manje efikasna, isto efikasna, ali može da se desi da bude i efikasnija“, ukazuje Šekler.
Ističe da će se ovo završtiti brže nego što mislimo.
Prema njegovim rečima, PCR testovi su apsolutno validni.
„Svaki od tih testova koristi najmanje tri gena, tri mesta traži na virusu i potrebno je da jedan bude pozitivan. Imate tri šanse da sigurno dijagnostikujete. Ako ne hvata baš jedan gen, kao što se u Engleskoj desilo – kada je jedno mesto negativno, a dva gena pozitivna oni znaju da je mutirani oblik. Svakak analiza ima tri analize, da ne možete da promašite. Radite praktično tri analize za jedan uzorak. Kada je mutirani oblik u pitanju u Engleskoj, oni su otkrili da su uvek dva gena pozitivna, a jedan nije jer je promenjen, pa dijagnostičko sredstvo ne radi idealno, ali funkcionišu i dalje dve rezerve“, navodi dr Milanko Šekler.
Vakcinacija – šibica na kraju tunela
Isto važi, kaže, i za vakcinu, ona ne pravi antitela za jedno, nego za nekoliko mesta.
„Ovo mesto je promenjeno jednom. I ako to jedno ne funlcioniše idealno, imaćete ostala antitela koja će da štite. Efikasnost možda neće biti 92 posto, nego 83, a to ne menja suštinu stvari“, objašnjava Šekler.
Na pitanje koliko je važno to što je u Srbiji počela vakcinacija kaže da je to sad upaljena neka šibica na kraju tunela.
„I ovaj mali korak je značajan. Velika je stvar da je vakcinacija počela. Velika je stvar da se formira logistika za vakcinaciju. Vakcinisati 300, 400 ili 500.000 što se očekuje u januaru to nije mali posao. Posebno ako se uzme u obzir da je naš sistem detaljno razmotrio ‘Fajzerovu‘ vakcinu, pa se zna da postoji malo veća šansa od mogućih alergija, pa će svako morati da sačeka do pola sata nakon aplikacije vakcine, ali tu ima uvek terapija za ‘ne daj bože‘“, napominje Šekler.
Odnos prema virusu – filozofski odnos prema ničemu
Navodi da svi moramo da obolimo od korone i da vakcina neće sve da reši, to nije čarobni štapić.
„Druga je varijanta da se prokužimo, da svi prebolimo, pa da smo zaštićeni. Rešenje je na sredini, neki će da se razbolimo, neki će da se vakcinišemo. Nije normalno da populaciju stariju od 65 godina pustite da se prokužava, a znate da će da umre deset posto. Normalno je da te ljude morate da vakcinišete više“, dodaje Šekler.
Napominje da je normalno da vakcinišete zdravstvene radnike koji imaju dugu ekspoziciju koncentracije virusa jer idu kod bolesnika.
„Logično je da njih morate da zaštitite. Prioritet su zdravstveni radnici, i starije kategorije. Ostali, nije loše ni da se prokužimo. Prokužavanje vam ne gine ako se štitite. Ako sve činite da se ne zarazite, prokužavanje je gratis. Jer neće ući velika koncentracija virusa da se zarazite“, kazao je dr Milanko Šekler.
Korona je, dodaje, interesantan virus i dugo postoji. Napominje da od njega nema straha.
„Naviknete, radite sa nečim što ne vidite. I čitav život provedete dokazujući da postoji nešto što ne vidite. To je malo filozofski odnos prema ničemu. Siguran sam da će se završiti sve brže nego što mislite“, zaključio je Šekler.
IZVOR: RTS I FOTO: N1
