Milioni ljudi širom sveta žive sa bolovima u donjem delu leđa, ali rešavanje glavnih faktora rizika poput pušenja, gojaznosti i ergonomski prilagođenih radnih mesta moglo bi da obuzda ovaj trend, pokazuju istraživanja.
Bol u donjem delu leđa je vodeći uzrok invaliditeta u svetu, sa preko 600 miliona ljudi koji žive sa ovim stanjem. Ovo je jedan od ključnih zaključaka studije iz juna 2023. objavljene u časopisu The Lancet Rheumatology koju su vodile dr Džejmi Štajnmec, istraživač javnog zdravlja sa Univerziteta u Vašingtonu i dr Manuela Fereira, reumatolog, profesorka na Univerzitetu u Sidneju.
Sprovedena je sistematska analiza i obuhvaćeni su podaci iz približno 500 studija objavljenih širom sveta tokom 30 godina, kako bi se procenio globalni teret bola u donjem delu leđa, raščlanjen po zemljama, godinama starosti, polu i ozbiljnosti. „Teret“ se odnosi na kombinaciju dva činioca – kolika je učestalost bola u donjem delu leđa i do kakvih zdravstvenih problema dovodi.
Bol u donjem delu leđa je na prvom mestu među uzrocima invaliditeta u poslednje tri decenije. Bol u leđima, međutim, ma koliko se to ponekad činilo, nije nešto što nužno mora da zadesi svakog od nas.
Rezultati ove studije su deo većeg projekta nazvanog Globalna studija o teretu bolesti, koji ima za cilj da kvantifikuje sve zdravstvene probleme na globalnom nivou.
Ukoliko bi se više pozabavili sa tri glavna faktora rizika – gojaznost, pušenje i ergonomski prilagođena pozicija na radnom mestu – teret bola u donjem delu leđa mogao bi da se smanji za 39 odsto, navode autori studije.
Pušenje je ranije bilo povezano sa oštećenjem mikrocirkulacije kičmenih struktura, na primer, diskova i zglobova, kao i sa slabljenjem kostiju. Ali istraživači takođe znaju da je pušenje često povezano sa drugim faktorima životnog stila, uključujući fizičku neaktivnost, gojaznost i loš san, što je sve povezano sa povećanim rizikom od bolova u donjem delu leđa.
Slično tome, gojaznost je povezana sa drugim faktorima nezdravog načina života, a svi oni mogu povećati rizik od bolova u donjem delu leđa. Gojaznost je takođe povezana sa povećanim opterećenjem kičmenih struktura, što ih predisponira na povrede i sistemski inflamatorni odgovor.
Zašto je ovaj problem važan
Na bol u donjem delu leđa utiču mnogi faktori, uključujući biološke, socijalne i psihološke. Anatomska složenost ljudske kičme znači da se u većini slučajeva ne može identifikovati jednostavan strukturni uzrok, kao što je jedan zglob ili mišić, čak ni uz sofisticirano dijagnostičko snimanje.
To znači da se dijagnoze postavljaju uglavnom na osnovu prijavljenih simptoma. I dok je većina slučajeva bolova u donjem delu leđa kratkotrajna, sa oporavkom u prvih šest nedelja od početka bola, jedna trećina slučajeva će postati uporna i može trajati godinama. Ova upornost doprinosi značajnom opterećenju ovog stanja.
Kao deo pomenutog rada, izvršena je i procena koliko će ljudi u narednih 30 godna iskusiti bol u donjem delu leđa ukoliko se situacija ne promeni. Predviđa seda će skoro 843 miliona ljudi širom sveta živeti sa ovim stanjem. Problem bolova u donjem delu leđa neće nestati osim ako kreatori politike ne intervenišu.
Iako pol osobe ne određuje direktno rizik od bolova u donjem delu leđa, ovo stanje je mnogo češće kod žena. Studija je otkrila da je ukupno 395 miliona žena prijavilo bol u leđima, u poređenju sa 225 miliona muškaraca.
Ova neslaganja bi se mogla objasniti razlikama u navikama da se obrati za lekarsku pomoć, kao i dostupnosti zdravstvene zaštite muškarcima i ženama.
Stope pojave bolova u donjem delu leđa takođe se razlikuju u zavisnosti od toga koliko imate godina. Uobičajeni je mit da je bol u donjem delu leđa najčešći kod odraslih radno sposobnih, ali u stvari stope su najveće kod ljudi u osamdesetim godinama. Starije odrasle osobe se često zanemaruju kada je u pitanju zdravstvena nega.
Starije osobe sa bolom u donjem delu leđa imaju ograničen pristup tretmanima koji podstiču oporavak. Takođe je manja verovatnoća da će se oporaviti od jakog bola i invaliditeta nego mlađi ljudi sa istim problemom i skloniji su razvoju dugotrajnih, upornih simptoma i imaju povećan rizik od padova.
Šta još nije poznato
Za one sa bolom u donjem delu leđa, potrebni su bolji i efikasniji načini za saniranje ovog stanja. Studije pokazuju da mnogi trenutni tretmani ili uopšte ne deluju ili deluju vrlo malo. Tretmani uglavnom uključuju lekove protiv bolova i neke hirurške procedure.
S obzirom na to da stotine miliona ljudi živi sa bolom u donjem delu leđa, jasno je da je potrebno više istraživanja da bi se identifikovale efikasne preventivne strategije, zaključuju autori studije.
IZVOR: RTS, THECONVERSATION.COM, FOTO: PIXABAY
